Učitelj

Даворин Трстењак као педагог 749

народа. Патриотизам оплемењује људе“.“) Трстењаку је патриотизам широк појам и он га не схваћа онако како се он радо схваћа на пр. у школи, гдје се доста о патриотизму говори; то је њему више локални патриотизам неголи национални. Он, вјерујући у просвијећеност ума човјекова напушта тај уски национализам и одушевљава се за козмополитизам, велећи „Будимо апостоли мира и слободнога развитка. Не, Ниче, већ Толстој!) Љубав нека загрли све човечанство |“)

Иако нећемо шовинизма, али тражимо у првоме реду, сигурно мјесто за наш народ и његов опстанак. Тај наш народ требамо уздићи, а то је задатак, не само оних узгајатеља по звању, већ свакога правог пријатеља и радника народнога. Идеал таква народнога узгајатеља налази Трстењак у Петру Петровићу Његошу, „Има људи који нису само један човјек, него душа једнога народа, читав један свијет. Такав човјек јесте Његош. Он је жариште витешкога и пе дагошкога света на словенскоме југу; он је свјетионик високо на Ловћену, који освјетљава наше узбуркано море да нам брод не удари о стијену. Али, магла је застирала наше очи и ми тога свијетла нисмо дуго видјели. Мјесто да смо проживљавали Његошев живот и јачали се његовим Горским вијенцем и другим Његошевим пјесмама, ми смо славили блиједу мјесечину, понизно љубили штап, којим нас бију, и натјецали се у ропском моралу. Доба је да из свога грба избацимо јагње и голуба“, каже Трстењак у уводу у своју „Педагогију Његошеву“. Он, даље, анализира Његошева дјела тражећи и истичући у њима оне моменте који су најснажнији да нас одушеве за наше народно дјело. Уједно позива читаоца да послије тога чита Његошева дјела, нека их ужива, и нека мисли и заноси се. Оно, што Његош пише за свој мали црногорски народ, од узгојне је вриједности за цијели југословенски народ у коме треба да се изгради једна мисао, једна воља, један човјек, јер „у народном јединству највећа је морална и физичка снага“) „М мален је народ јак, ако има јаку народну душу, свој устаљени народни карактер; ако има на небу звијезду у коју се сви угледају и која их води к једноме циљу".“)

У Његошу налази Трстењак правога народног педагогаузгојитеља. Као што су толики други народи најјаче побуде примили од умника из свога народа, у њих се угледавали и на њима даље градили, неће ли можда доћи вријеме да и наш,

#) Етика, 98 стр. =) Културни узгајатељи, 124 стр. 2) Дарвинизам у узгоју, 54 стр. 5) Педагогија Његошева, 38 стр. +) Исто, 108 стр.