Učitelj

142 | Мат Зете

као и Пољска и ако ће ово педагошко питање да се третира са гледишта интереса народне одбране морали би и немачки делегати исто тако да праве сличне ограде. Иначе, ако буде једнодушности, биће готови да гласају за резолуцију, јер су убеђени да школа није позвана, да буде саучесник војничке обуке, већ да негује дух мира. Француски и чехословачки говорници такође су тражили да се скупштина придржава гледишта чисто педагошког и без макаквих ограда да се изјасни за искључење сваке војничке обуке и уопште ВОЈНИЧКИХ. побуда у школама; школе испуњавају своју дужност према држави добрим грађанским васпитањем, које је само по себи најбезбеднији отпор за одбрану државе у свима случајевима нужде. Холандски делегат је предлагао одлагање одлуке до идућег конгреса. После нове измене погледа, била је предложена нова кратка резолуција, која тражи искључење војничке припреме и обуке из свих школа и ова је резолуција била једнодушно примљена.

Другом одлуком налаже штокхолмски конгрес свима учлањеним. удружењима, да петицијама врше утицај на јавно мишљење и на државне владе за свеопште и истовремено разоружање нарочито с обзиром на рад идуће конференције за разоружање.

У извршни одбор Федерације позвати су за идући рок заступници учитељских организација из Француске, Енглеске, Немачке. Норвешке, Аустрије, Југославије и Литве. Идући конгрес ће се одржати у Луксенбургу августа 1932 г. При закључењу конгреса поднети су (на немачком) занимљиви реферати о шведским школама и о верској настави у Шведској. Као обично пружио је конгрес и уз њега приређене екскурзије драгоцену прилику ка узајамним информативним савременим разговорима између делегата.

Е. Власак, учитељ у Прагу

Ргозуећа 1 Зкоју/о и Рођзкој герибћс

Ко тад, овеса. рофтебти. 1 да да тасипа о 5уота гади, 1 рођјако то пађагафуо ртозуеје розје топогјћ атагћ улуенаја, 12дајо је патовиу Киј!деси »Ртозуеја, 1 СКојафуо 1 РођзКој КеробНеј«„“) п Којој пала по бтлота ртееједи 1лпозћ, розје Ктабјћ паротепа о тепј 10 пјетип патод а, Јађомја ођтатоуапја 1 ЗКојефуа, и Розкој од 963 до 1918, тад отралштасји 1 талуој 5Којуфуа, од 1918 Ао 1928, а розје Тоса тедот задачпје зђапје Која | уазршшћ пефбапоуа 1 5упи пјћо-

#) Обугаја 1 згКкописпуо у ггесгрозрошеј Ро!кКтеј, Магзтама 1929. Макадет пишајегаћуа Мугпаћ генођјпусћ 1 обмјесета риђНсхперо. — 120, згапа 142. (Ргозуета 1 којвћуо ц Рођзкој Верибнеј, Магзауа 1929, Гдапје Мпизгагагуа уега ! пагодпе ргозуеје.) — Џ зуот обИКки ан пе 5 15Шт бгојет запа (пе 5 рофрипо једиакт 1екзјот) 1 па петаскот, Жапсизкотш 1 ПаНјапзкот јемки.