Učitelj

272 Илија П. Опачић

9) Техничко разумевање и надареност: |

10) Трговачка и рачунска надареност: Старија браћа самостални пословни | људи; Е. им каткад помаже, зато | врло скретна. | За децу илектиру. | Нешто је сентиментална.

11) За што се нарочито интересује» 12) Напомена:

Уред за професионалну оријентацију Париске трговачке коморе тражи још од учитеља да наведе како се дете изражава усмено и писмено, како рачуна усмено и писмено, која му је просечна оцена из правописа, што најрађе црта итд.

У старој, традиционалној школи није учитељ могао да свестрано упозна све способности појединог детета. Настава и читав рад у школи био је базиран на речи, а не на акцији детета; дете је било рецептивно, пасивно, а није било активно у школском раду. Зато стара школа није могла ништа да помогне при саветовању код избора звања. Шта више познато је да су многи велики људи имали слабе оцене у школи и шест од десет учитељских и професорских прорицања није се испунило.

Сасвим је другаче данас у новој, активној или радној школи; ту је дете активно у физичком, интелектуалном и социјалном (моралном) погледу; њему је дана прилика да манифестује све своје способности, моторичке, интелектуалне и моралне. Наравно да ће учитељ овакве школе моћи боље да упозна свако своје дете; он ће лако моћи дати своје мишљење о детету, да ли је способно или није за звање које жели одабрати.

На интернационалној конференцији у Барселони 1921 год. било је говора и о улози школе код избора звања. Једногласно је усвојен Липманов предлог да „школа сама не може вршити избор звања“, али да је „при избору звања потребна сарадња школе“.

Има још нешто на што морамо пазити. Дете не смемо силити да се прерано одлучује за ово или оно звање. То је била највећа грешка код нас. Око 12 година дете сврши основну школу и одмах га шаљу на занат. У то доба је дете још у пуном развитку и није се још јасно показало зашто оно има интереса. У свом делу Активна школа“) Феријер тврди, да тек око 14 године дете остаје код својих склоности за извесно звање.

ж ж Ж

Осим изказа саме деце и учитеља, важни су нам још и искази родитеља. Зато и од њих тражимо да нам испуне упитни лист у коме су питања која ће донекле попунити податке што смо их добили од детета и од учитеља.

#) Ад. Феријер: Акшшвна школа с 11 француског издања превео и издао Илија П. Опачић, професор Учит, школе у Петрињи.