Učitelj

368 Смиљка Теодосић

није уређен по Лајевим четворним сликама или Борновим дворедима. Зато ми више ценимо изобиље предмета, које нам пружа природа и живот, него неколика вештачка средства. Уз то Танк је лепо рекао: „Кад човек упозна бројне слике он нема претставе о појединим стварима, него само о фигури.“ Дакле, бројне фигуре су нешто неприродно.

Па ипак ми се не одричемо помоћи вештачких средстава, која нам је од користи у данима кад нам околина не може пружити предмете за рачунање. Тада смо приморани да се служимо вештачким средствима и ми то чинимо.

Неки савремени педагози су против учења рачуна као предмета. Један од њих је руски педагог Блонски. По његовим речима: „деца уче рачунско градиво у свом активном животу скоро неопажено или просто присвајају га.“ Значи да школски живот, по идеји Блонског, треба да буде пун разноврсних могућности за математичко схватање ствари. Овај захтев сам собом показује своју велику вредност. Учење рачуна треба да иде упоредо са изучавањем спољашњег света. Тако би се отклонила досада, која прати рачунање на једним истим предметима. А досада је убиствена за успех у настави.

Аналого захтеву Блонског треба се потрудити и наћи што више и што природнијих ствари у настави рачуна. У овоме нас највише задовољава природа и живот око нас. Пођимо свежим, а пустим и тихим сеоским путићима. Ево травки, шарених цветића, ево ухваћених лепих лептирића, ево дрвећа, грана, ливада, њива, усева, радника, чобана, стоке. Отидимо у село, ево кућа, људи, њихових послова, воћњака, воћа. Сиђимо у реку, свратимо у воденицу, попнимо се на брдо. Све ово даје нам могућности да рачунање буде природно, без замора, успешније.

Једно друго место, које пружа ствари за рачунско схватање јесте школска радионица. У њој дете ствара предмете од иловаче, дрвета, картона, хартије и уједно с њима рачуна. Играјући се дете ће направити 10 малих лоптица. Исто тако оно ће их лако пребројити. Даље, оно ће сећи, резати, невешто и рђаво, али ће једино умети разумети то своје стварање и имати воље да га рачунски схвати.

Врло важно место у настави прве десетице има цртање. Цртање је јако омиљено код деце и њега је најлакше изводити у данашњој сиромашној школи. На једној таблици деца стварају врло много ствари: птица, других животиња, кућа, кола, вагона.

Дечјем цртању придружују се и лепо израђене слике, као и рачунице у сликама. Лепо израђене и блиске дечјем интересовању, ове слике се дубоко урезују у дечју свест.“)

#) Код нас постоје рачунице те врсте: Искруљева, Пејаковића и Срнића и Павловића.