Učitelj

638 Хроника

ХРОНИКА

Промене у Основној настави. — Г. Драгослав П. Ђорђевић, начелник Основне наставе министарства просвете, постављен је за државног саветника. За начелника Основне наставе постављен је указом Њ. В. Краља, а на предлог господина Министра просвете, г. Драгољуб Мелентијевић, професор и шеф Персоналног отсека министарства просвете.

Седница Главног одбора. — Главни одбор југословенског учитељског удружења одржао је своје седнице 17 и 18 марта о. г. Пошто су саслушани извештаји о досадашњем раду, донесени су потребни закључци о свима истакнутим питањима као: о издржавању школа, подизању школских зграда и отварању нових одељења, учитељској сталности, наставном плану и програму, надгледању и оцењивању наставничког рада, унапређивању учитеља и смањењу година службовања за пензију. Затим је израђен Пословник о раду и одлучено, да наредна учитељска скупштина буде у Београду у другој половини августа 0. г.

Лазар Ккежевић. — 12 фебруара 1932 г. преминуо је у Београду и сутрадан сахрањен на Новом Гробљу Лазар Кнежевић, директор Прве београдске мушке гимназије. Лазар Кнежевић рођен је у Јагњилу у Смедеревској Јасеници. Гимназију и философски факултет свршио је у Београду. Био је професор у Врању, Крушевцу и Београду, затим секретар Мин. просвете. За време светског рата био је у Ајачиу, на Корзици, просветни делегат наше владе пошто је пре тога превео наше ђаке у Француску. Као просветни делегат у Ајачиу лепо је организовао школовање наших ђака који су тамо били смештени као избегличка деца. Поред збрињавања средњошколских ученика и ученика стручних школа организовао је за нашу децу и три основне школе наше: у Ајачиу, Учијану и Бокоњану. То су биле три врло лепо уређене основне школе у којима гу наши наставници озбиљно и предано радили, као у нормалним приликама. Сам је врло често лично обилазио све ове школе и надгледао рад у њима. Био је човек од ауторитета и наше избеглице на Корзици, у оним тешким данима туге и жељног очекивања да се врате у домовину, волели су да га виде у својој средини и да с њим поразговарају, он им је некако улевао поверење и наду да ће добро бити, као што је и било. После рата Лазар Кнежевић био је начелник Мин. просвете, управник Државне штампарије и директор Прве мушке гимназије. Радио је на књижевности особито на преводима с пољског. Радио је до смрти и смрт га је затекла на раду српско-француског речника. Његовом смрћу престало је да куца срце једнога енергичнога човека коме је из очију увек избијала мисао о раду.

Седница Педагошког друштва. — 19 фебруара о. г. обављена је седница Педагошког друштва у Београду. На овој седници г. Милан Шевић, професор и претседник Педагошког друштва, говорио је о великом немачком педагогу Ђорђу Кершенштајнеру поводом његове смрти. Прво је говорио о личности Кершенштајнеровој. Пок. Кершенштајнер био је прво учитељ, потом је приватно положио матуру и постао професор, а доцније и директор продужних грађанских школа у Минхену. У својој 70 години постао је професор универзитета. Дела Кершенштајнерова су врло бројна, али по обиму редовно мала. Затим је говорио о начелу школе рада како га је заступао Кершенштајнер. После г. Шевићевог говора присутни су одали пошту великом немачком педагогу.