Učitelj
Животна заједница 661
Ми имамо сад сасвим другу слику живог света и његових сила. Пре свега видимо у њему једно животно јединство, које је раније било сасвим непознато. И сад боље схватамо одржавање и пропадање компонената тога света. А то значи у исти мах да и наша схватања еволуције живог света не могу више остати одвојена од појма животних заједница. Један пример то довољно јасно показује. Дарвинова теорија, по којој се путем одабирања мења и унапређује живи свет, наилази сад на једну нову тешкоћу. Да би се могло вршити одабирање потребно је да се врсте до највише могуће мере умножавају, чиме се једино пружа могућност да се појаве и такве индвидуе које су боље од других прилагођене условима живота. Тек у таквом случају може наступити одабирање. Али таква прекомерна размножавања нису могућа или су необично ретка, јер их закони животних заједница не допуштају! Конзеквентно Дарвиновој теорији ни у једној животној заједници не би се могла одржати равнотежа ни за најкраће време: биоценотичка равнотежа морала би бити из основа и стално нарушавана. А то је, очевидно, немогуће.
Појам животне заједнице још једном више уноси у биологију значај броја, бројних односа. То значи да и ово поље испитивања, поред науке о наслеђу и науке о варијацијама живих бића, које се од раније служе математиком, води биологију путем егзактне природне науке. И унапред се може рећи да ће и ово ново поље биологије довести до основних биолошких закона, који могу имати исти ранг као и закони у физици. У томе се састоји највиши теориски значај животних заједница.
Нарочито је велики значај животних заједница за практичне циљеве човекове. Отуда се испитивање биоценоза врши необично интензивно и развило се у читаву грану биологије, у квантитативну екологију. (Екологија значи уопште начин живота живих бића, њихов међусобни однос, и однос према мртвом спољашњем свету.) Велики је број значајних научних радника у свету који се баве проблемима биоценозе, и међу њима има водећих имена у биологији. Многи научни институти, многобројне научне публикације, и часописи, посвећени су искључиво радовима на овом пољу модерне биологије. Доћи ће време кад ће човек свој однос према околном живом свету, у коме делом лежи судбина човекова, морати одредити по научним принципима животне заједнице.
Наша земља пружа драстичан пример значаја животне заједнице. У последње време је нарочито истакнуто да у највећем делу наше земље стока гладује због рђавог односа између величине пашњака и бројног стања стоке. То долази отуда што наш човек неразумно тежи да обради сваку стопу земљишта, — не знајући да на тај начин помаже инсектима, а одмаже стоци.