Učitelj

112 Филип П. Тошовић

У то време продреше као у згодан часи Русовљеве мисли. Оне одмах освојише Немце и учинише, да се цела та акција стави на здраву основу. Цео тај покрет у Немачкој допринео је знатно културном напретку немачког народа, те се он у то доба, својом просветом диже до највеће висине.

Ти претставници немачког просвећивања, који су тежили да идеје и начела тога доба примене у васпитању, зову се филантропи или пријатељи човечанства. А цео тај покрет — филантропизам. Најважнији претставник филантропа је: Јован Бернард Базедов (1723—1790). Филантропи прихватише готово сва васпитна Русовљева начела и настојаваху да их у васпитању спроведу и примене.

Базедов свршивши богословски факултет био је наставник гимназије, али се убрзо повукао од катедре и одао размишљању «о бољем васпитању.

Године 1768 Базедов учини апел свима пријатељима човечанства, да га новчано помогну, како би привео у дело своје педагошке мисли и практично спровео Русовљева начела.

Скупивши на тај начин око 15.000 талира, Базедов 1774 г. отвори у Десави своју нормалну школу, коју назва „филантропиум“. Та се школа прошири, и Базедов нађе више помоћника међу којим се истаче нарочито Улрих Фит, наставник гимнастике. С обзиром што су филантропи под утицајем идеја Коменског, Лока, Русоа намеравали да даду телесном васпитању исту важност, коју је оно имало и у старих Грка — у овом. заводу било је посвећено много времена телесном вежбању, као и слободном животу ученика уопште. Ученици су проводили већину дана на пољу, а лети под шаторима, учећи се без књига и посматрајући очигледно предмете о којима се говорило. Улрих Фит као наставник гимнастике, подражавајући јелинском васпитању, приређивао је шетње с ученицима и с њима изводио вежбе у јахању, мачевању, игрању, метању, одржавању равнотеже, ношењу терета, скакању, клизању на леду, пливању, пузању итд. Код завода било је и пространо игралиште на коме су се питомци не само играли него су се као распуштена деца верала по дрвећу и стенама. „То верање тих првих Базедових ученика по дрвећу и стенама, вршено без икаквог реда и система, претставља почетак немачке гимнастике, која ће се немачком доследношћу и