Učitelj

14 Филип П. Тошовић

и физичких и моралних и интелектуалних сила, Песталоци прихвата телесна вежбања, проучава их, и у систем сврстава, унапређујући на тај начин наставу школске гимнастике. Просте и стројеве редовне вежбе Песталоци разрађује врло подробно, 4 према принципу: да основно физичко образовање обухвата развијање свих физичких сила. М справе као помоћно средство у телесним вежбама уводи те се сматра за оснивача „школске гимнастике са употребом справа.“ Радећи напослетку у Увердуну, где је нарочито био изишао на глас, тако да су се његовим радом интересовале и крунисане главе (пруски краљ Фридрих Виљем Ши руски цар Александар 1) а педагози, научници и државници долазили да њега и његов метод лично познаду, — Песталоци стиче огроман углед. Благодарећи томе, гимнастика се из ње говог завода у Увердуну, пренесе у све тадање заводе и све немачке школе, и уведе као обавезан наставни предмет.

Међутим у Немачкој нарочито беху погодне прилике за прихватање наставе телесног вежбања. У то доба Наполеон | беше прегазио сву Германију са својом победоносном војском, # немачки родољуби, међу којим се нарочито истаче Јован Готлиб Фихте, дођоше на мисао, да преваспитањем народних маса поврате слободу и са свог рођеног тла отерају Французе. У том циљу многи даровити млади људи иду у Швајцарску, да се упознаду с васпитним начелима Песталоци-а и да код њега неко време проведу као ученици. По свом повратку отуд, они су после ишли по свим кутовима Немачке, стварали школе и примењивали Песталоцијева педагошка начела, разрађујући их у својим педагознким списима. Тиме су они вршили колосалан утицај на народ.

Али поједини истакнути људи не задовољише се само школском гимнастиком као средством за физичко и морално снажење народа. Фридрих Лудвик Јан (1778—1852) поче купити одраслије младиће у непосредној близини Берлина на пољани Хазенхајдс. Кадгод на тој пољани вежбало је до 2000 вежбача. Вежбама су присуствовали многи Берлинци, и посматрали дивећи се. Јан је са својим вежбачима вежбао своју гимнастику, немачку гимнастику, управо гимнастику времена. А времена су била: времена силе, времена ратовања. Стога су вежбачи изводили највратоломније и најтеже вежбе. Није се гледало на несрећне случајеве. Они их нису нервирали. Пред очима свакога Немца тада, лебдела је само жеља за одмаздом и ослобођењем од непријатеља, који је још