Učitelj
Разреди као радне и животне заједнице 591
Заједнички рад даје повод за здраво и успешно формирање. заједнице. Али то није формирање заједнице, које се заснива на бољим домаћим односима, или које пре личи на какву клику, већ су то заједнице, групе, које се према интересу, материјалу, задатку стварају, састају да се затим опет разиђу.
Још једну важну црту радне заједнице треба истаћи. Исти захтеви дисциплине, духовне самодисциплине постављају се свагда деци. Увек се вежбају ове врлине од стране деце иако у неку руку још несвесно, ипак у новој форми, јер ново градиво заиста занима, прикива детињи дух. Тиме социјално делање постаје навика, а добре навике постићи јесте управо дужност школске заједнице. Данас се врше многа психолошка испитивања, много се узима у обзир воља и сазнање детиње, али се о навикавању одвећ мало говори.
Друга група задатака — организаторска — ступа изрично у службу васпитања, зато се обоје и оно организаторско и оно васпитно може обухватити заједно.
Ако је пре свега рад полазна тачка, која води животној заједници, онда се једна модерна настава не може замислити друкчије него да целокупан школски живот, начин школског рада циља на самосталност и самоактивност.
Ако хоћемо децу да васпитамо у смислу идеје заједнице, мора се истаћи принцип самоуправљања одозго па наниже све до елементарних разреда. Није потребно да једна званична школска уредба буде меродавна, већ самоодређена уредба, при чему је главни циљ самоизрађивање у сваком разреду. Да ли се та уредба потом записује, или се ставља на видно место у разреду, то је питање другога реда. То стоји до појединих разреда. Ово самоизрађивање принципа међусобних односа, узајамних обзира. и. уређеног заједничког живота је не само могућно, већ ствара. деци радост тако, да би се овакав покушај могао учинити већ и у дечјем забавишту.
Ако већ постоји известан ред, онда се поставља питање: ко се стара за одржавање овога реда» Зашто се морају у модерној школи употребити за то сами ученици» Они треба да буду помоћници разреда а не помоћници учитеља. Учитељ није ауторитативна власт, чијој вољи се све мора покоравати, већ се деца управљају по својој увиђавности у онај поредак, који су сами изградили.
Сасвим индивидуално ће се одговорити на питање; ко одређује те помоћникег Ту ће се каткад према приликама вршити избор од стране другова, а каткад ће и сам учитељ одређивати. Код млађих ученика се могу и ученици старијих разреда употребити као помоћници, али такви помоћници не смеју бити нека врста цензора.
Што ова идеја — разред као животна заједница — није још сасвим продрла, има много свога разлога у томе, што о вођењу