Učitelj

4 Д-р Никола М. Поповић

(дав Ез), ја и над-ја. Речју оно (Е5) психоанализа означује систем оних психичких процеса који су, иако психички, ипак несвесни. Ови несвесни процеси јесу нагонскога карактера, то значи несвесне жеље или несвесни нагонски прохтеви који теже своме задовољењу. Према томе задовољство претставља општу сврху овога душевнога система. Или другим речима: постићи задовољство и избећи бол, то је основни принцип или закон који влада у овој области душевнога живота. Под појам ја психоанализа обухвата сплет извесних психичких процеса који су највећим делом свесни, али од којих многи могу да буду такође несвесни. Тежиште овога система чини наша опажајна свест. Његова главна функција састоји се у испитивању реалнога света и регулисању односа човека према реалноме свету. Главни циљ овога душевног органа јесте опстанак јединке, а то значи основни принцип или закон који важи у овој области душевнога живота гласи: постићи у свету оно што је корисно по опстанак индивидуе и избећи оно што је по тај њен опстанак штетно. Као што видимо: ону функцију ради које биологија претпоставља нарочити нагон, нагон самодржања, ту функцију психоанализа приписује нарочитоме душевноме органу. Узмите сада у 06зир ту чињеницу, наиме да опстанак јединке зависи од овога душевнога органа, па претпоставите да се на развиће тога душевнога органа може утицати споља, онда ћете и сами моћи лако наслутити колики је педагошки значај овога учења психоанализе. Трећи топски појам психоанализе означује се речју над-ја. Под тим појмом психоанализа обухвата такође систем психичких процеса који су поглавито свесни, али од којих многи могу бити несвесни. Али његова битна функција састоји се у посматрању онога што се дешава у области ја. При томе посматрању наше над-јаоцењује потхвате нашега ја, одобрава их или осуђује и одбацује; оно одлучује о томе шта треба учинити, а шта не. Једном речи: главна функција коју врши над-ја јесте савест. Или другим речима: главни принцип или закон који влада у овој области душевнога живота гласи: постићи оно што је добро, а избећи оно што је рђаво.

Сва ова три система психичких процеса, иако се међу собом, као што видите, разликују, ипак чине једну целину: они су различити органи једнога те истога организма, то јест човекове психе. Као такви они се у току онтогенезе постепено развијају један за другим. Према томе хоће ли се они развити, како ће се развити и који ће облик и јачину у своме развићу постићи, све то зависи највећим делом од прилика под којима се једна јединка буде развијала и од оних спољашних, па дакле и васпитних утицаја којима она под тим