Učitelj

476 Душан Ј. Јовановић

кључују сопствена искуства итд. Сам учитељ притом се повлачи. Он настоји да се причање креће у сходним границама, стара се за руководне мисли, исправља застрањења и сл. Учитељ не нагони децу ни на књишки, ни на вештачки дотеран говор. Лагано, сасвим лагано, отстрањују се провинцијализми и рђави изрази, језичне и говорне погрешке, постепено се проширује речник, исправља дечји облик говора и рђаво стилизована реченица, а учи употреби сажете и формално исправне реченице.

Препоручује се још да ученик, који има да говори непрекидно и у вези о каквом нешто исцрпније обрађеном предмету, ступи ради овога пред цео разред. Он има тада свест да говоРи другим ученицима, не учитељу; мали говорник и мали слушаоци гледају се очи у очи и задобијају осећање да су у обостраном разговору. Ко има што да примети или пита, устаје, као обично, или диже руку.

За учење говора нарочито је драгоцено запослити руку. Што деца сама направе рукама, то им је јасно до „опипљивости руком“. О томе се онда могу и јасно изразити. А што им Це остало нејасно, то им се разјашњује говором, примедбама и показивањем.

е) Прво упознавање с гласовима

Ради доцније наставе читања и писања, школа мора да поучи дете како ће слухом да издвоји из речи свесно гласове као основне састојке говора. Низање гласова у речи деца морају схватити сигурно и јасно. Анализа и синтеза речи одавно чине један од значајних задатака почетне наставе; фонетичка вежбања притом су се наслањала на читање. Данас се настоји да се пред наставу читања и писања стави припремни фонетички курс. Задатак је овог течаја да дете одведе појму гласа, „а његов је задатак и да дете извежба сам глас. — Природно је да овај други задатак није само задатак припремног течаја из првих школских недеља, већ обухвата и даље школовање. Претеривања су у почетку опасна, и не доносе много радости ни деци ни учитељу.

Заступници укупне наставе добијају готово све гласове из дечјих искустава о животињским гласовима и природним шумовима, затим их узимају из дечјих искустава при игрању, где се гласови појављују као подражавање извесних шумова из природе и као изражај осећања. Са о се деца упознају на пр. као са изразом радости због лепих ускршњих јаја. — 23 зуји пчела. — х хрче Црвенкапина баба. — п дувају деца, кад хоће да одувају прецветалу круницу млечикиног цвета. Овде се иде за Ајхлером, ради се, дакле по тзв. методи нормалних тласова. Поступак је одавно и код нас одомаћен. Могу напоме-