Učitelj

242 Јов. П. Јовановић

шерна. У тој народној прослави узело је било великога учешћа и словеначко учитељство. Оно је том приликом приредило у Љубљани велику школску изложбу и концерт великога учитељскога певачкога хора у корист подизања учитељског конвикта. На прославу дошао је био у Љубљану и писац ових редова као одборник града Крагујевца, који је У то време био учитељ у Крагујевцу и уредник „Просвете“, која је онда излазила у Крагујевцу као орган наше просветне политике. Са особитом радошћу отишао сам да посетим овај концерт своје браће и другова. На каси су примани прилози и бележена имена посетилаца. Одмах је било разглашено да се међу посетиоцима налази и један учитељ из Србије, што је у то време био значајан догађај. Једна група словеначких учитеља са Ганглом на челу одмах ме је пронашла међу многобројним посетиоцима, најусрдније ме поздравила са изјавом неизмерне среће што имају у својој средини једнога брата и друга из братске Србије, а потом одвела на почасно место. То је био наш први сусрет, прво наше познанство и прва веза између српскога и словеначкога учитељства. При томе првоме сусрету су Гангл, Јеленец, стари Димник и други првипут чули српски говор, а ја словеначки говор, и све нас је обузела неизмерна радост због познања да смо најближа: браћа у словенском племену.

Овом приликом створен је и договор о томе, како да се ово наше познанство и ова наша веза прошире на већи број српских и словеначких учитеља. То је изведено одмах наредне 1906 г. за време годишњега одмора. Тада сам опет отишао у Словенију, али не сам, већ са групом од 20 учитеља и учитељица из Србије. Да би се познанство и зближење извело са што већим бројем словенских учитеља уговорено је било да наша посета буде у времену кад словеначки учитељи буду окупљени на својој годишњој скупштини у Радовљици недалеко од Бледа, и то је био први сусрет српскога и словенскога учитељства у већем броју. Слична осећања братске и другарске љубави, која су том приликом манифестована на обе стране не дају се изразити речима. Претседник меснога учитељскога збора, Иван Шега, поздрављајући браћу и другове из Србије изјавио је, да је то најрадоснији дан, који је доживело словеначко учитељство.

Од интереса је забележити и то, да је тај сусрет и зближење српскога и словеначкога учитељства у Радовљици са великим усхићењем поздравио својим говором и г. Вилфан, у коме је изложио велики значај овога братскога сусрета и зближења за остварења опште тежње свих Југословена. а то је познати великан словеначкога дела нашега народа, који је недавно посетио Београд и одржао неколико предавања, а који је сада народни заступник у талијанскоме парламенту и претседник конференције за националне мањине у Женеви.