Učitelj

302 Радиша М. Стефановић

Царство тонова је велико и као море неисцрпно, неизмерно, али у том царству постоје извесне боје тонова специфично „расне“ и „националне“.

Не треба то доказивати. Сетите се само како се узбудимо и затреперимо, када изненада, усред туђе „класичне“ музике чујемо какав чисто национални музички мотив. То је рефлекс „расног“ у нама.

Нација која губи чуло за такве мотиве није далеко од дегенерације. 11.

Сем националних мотива у музици ми имамо националну књижевност, сликарство, архитектуру итд. и то нам је као трезор и резервоар вечних мотива и инспирација за даљи развитак и прогрес. Расна култура је усавршавање тих мотива, крвно урођених и вечних. Култура, лишена тих мотива, може бити велика и сјајна за кратко време, али неће бити — национална и дуга.

Ти мотиви су извори народне душе, они су суштина „раснога“ и „националног“.

„Расизам“ (па макар то био и Хитлеров) није бесмислица и — анахронизам. Општечовечанска култура која би била једнога тона и боје, једних истих вредности и квалитета, унифицирана у свима изразима материје и живота, — за нас је илузија. Националне културе су стварност. Хармоније међу људима може бити и треба је желети. Акорд је комбинација више разноликих тонова и може бити леп и пријатан. Један тон је развучен, досадан и — нелеп.

Ако је једна општечовечанска култура немогућа, могућа је југословенска култура — али (каже Др. Д. Николајевић) „нема ни југословенске културе без враћања изворима народне душе“ тј. без везе са „расним“ и „националним. по нашој тези.

Свет. О. Аврамовић

ЗАБАВИШТЕ

Забавиља

Доласком у забавиште дете прекида са својим дотле безбрижним животом и улази у нови живот, где га очекују извесне дужности. За осетљиво дете наступају сада велике бриге и неки терет притиска му душу. Ако га сад у забавишту дочекује укочено хладна, мрзовољна и неприступачна