Učitelj

Учитељски колеџ 385

нистративни шеф овом Колеџу је декан (Реап). У университетском Савету заступају Колеџ декан ипо два наставника са једнога и другога факултета његова.

Теасћегв СоПере има два факултета: Факултет педагошки, 5сћовм ој Едисаноп, и Факулшет практичних вештина, Зећоо! ој Ргастса! Агг5.

Слушаоцима који се припремају за позив научни, подељују се на овом Колеџу научне титуле и дипломе; а онима који се спремају за практичан позив, подељују се професионалне дипломе и цертификати. Учитељски колеџ даје ове научне степене: Васћејог ој Зејепсе, Мазјег ој Аг, Мазјег от Зстепсе и Посјог ој РбПозорћу. Године 1932/33 издавао је овај институт 78 разних професионалних диплома и цертификата. Тичерс колеџ задржао је за своје научне степене оне називе који се употребљавају на артистичком факултету за науке либералне и на сијансном, научном, факултету за науке чисте (риге): ог Аг, о! 5сјепсе, ог РЕПозорћу. Као што видимо, педагошке ознаке нема на тим називима. Али овај систем називни није одомаћен у свих америчких педагошких факултета. Већина је њих истакла у називу научног степена карактер заводски. У употреби су ови називи: Васћејог ог Едисаноп (В. Е.), Васћејог ог Редагору (В. Ред.), Васћејог ог Ал Едисаноп (В. А. пп Ед), Васћејог ог Чејепсе Едисаноп. (В. 5. пп Ед.), Васћејог ог сепсе !п Редаворгу (В. 56. то Ред.;"“) у употреби су и за мастерски и за докторски степен скоро исти називи.)

Као што је мистериозна композиција америчкога университета, исто је тако мистериозна и употреба назива за „академске степене.

Академски градуси имају своје историјско порекло. Први „университети поникли су у Средњем веку. И университетски градуси творевина су овога века. У првих университета било је четири университетска степена: бассајаптеаћ из, Псепназ, тагиепшти Фос!ога5,'%) Током времена, некоји су университети задржали сва четири назива, некоји три, два, па и један само. — Данас, у већини земаља чији университети стоје под дејством германских университета, задржана су од четири академска градуса само два, докторат и магистеријум. Овај последњи степен употребљава се обично за квалификацију фармацентског позива. Бакалауреат је у тим земљама сведен

#6) Тће Гази је ов Ја. Е4., ор. с; стр. 89—91.

5) ћаа.; стр. 91—92.

46) Пг. Репасту Еппб, А Кохерком пеџејба |бпепеје, Видарез,] Ногтуапзхку Мастог, Видарез,, 1914; стр. 260.

Учитељ 25