Učitelj

Бихевиоризам и сродни правци 433

испитује актове и ставове животиња у вези са приликама које их окружују и условљавају — понашање животиња (је сотротбетеп! дез аптаих).

Али је ово објективно схватање било потреба не само зоолошке психологије него и психологије као науке уопште, јер ова не сме падати уједно са „аутопсихологијом“. Дефиниција психологије као науке о свести контрадикторна је у самим својим терминима, она је последица „гигантске и перзистентне илузије“, која је изазвала бескрајне дискусије (пример дебата о постулату паралелизма) и вечиту конфузију. „Све што је у мени истина је да је свесна импресија — објективна психологија не пориче свест — било да се бавим физиком, хемијом или психологијом, али реч „зелено“ или реч „сензација“ немају субјективно значење више нужно него реч „дрво“ или „атом“. 1%) Ја могу пратити у себи игру свесних стања, али чим хоћу да је изразим, да је обележим, морам се послужити вербалним симболизмом, који смо стекли од живота у заједници, а значење овога симболизма, пренетог са једних на друге, мора бити засновано на феноменима који су предмет заједничке перцепције, на објективним феноменима. Објективна психологија могућа је тако што цео домен психолошких студија, за који се сматра да се односи на свесне феномене по себи, тиче се у ствари специјалних врста активности, карактеристичних модалитета реакција, поглавито вербалне природе. — Сензацију „зеленог“ могу изучавати услед извесних вербалних реакција које за њу везујем: посматрајући кроз екран радијације од 550 „и једног светлосног извора, ја објављујем да сам видео „зелено“, мој сусед под истим околностима опажа исто тј. он реагује на исти начин, речју „зелено“, а ја по аналогији закључујем да он има исту свесну сензацију. Ако друга личност употреби реч „зелено“ За сасвим друге околности у којима је ја и мој сусед не употребљавамо, закључујемо да код њега постоји дисхроматопсија. „Слагање понашања је довољно и није потребно изазиБати слагање мистериозних процеса који измичу сваком испитивању 1") Наука претставља »ип согр5 Ф'ехрбпепсе сопитштсађје«. Импресије чисто субјективне које се не могу изразити у објективним манифестацијама које би се дале колективно перципирати, не могу се интегрисати у науку. Али зато није потребно мењати језик (као што су покушавали неки: Веег, Веће, Весћеегелу), популарни психолошки језик има и мора имати чисто објективно значење; ако садржи чега субјективног, то је случајно, јер језик већ претставља само оно што се да социјализирати.

19) Јоштпа] де Рвзусћојовје, ХТУ, 2 Р. 94. мн) Н. Ребгоп, Рзусћојовје ехретитептђаје, р. 5. Учитељ 28