Učitelj
608 Данило Вукајловић
Психоанализа Поводом студије Стефана Цвајга о Фројду“)
Дело Сигмунда Фројда, новином идеја и проблема које истиче, као и својим плодоносним утицајем, постало је једно од најзначајнијих догађаја у целокупној историји науке о души. — (Еаоага С!арагеае).
1
Потреба за новим, поузданијим методом у изучавању душевног живота изазвала је многобројне покушаје из којих су поникли разноврсни психолошки правци: бихејвиоризам, чиста психологија, гешталтизам, духовно-научна психологија Ед. Шпрангера, психоанализа, индивидуална психологија А. Адлера и др. По једнима у томе ваља гледати кризу психологије, а по другима богатство психолошке науке.
Оно што је заједничко већини психолошких праваца данашњице јесте покушај и тежња да се пре свега укаже на недовољност „старе“ физиолошке, сенсуалистичке одн. асоцијационистичке психологије, која је до скоро важила као једино научна, а која и данас претставља моћну десницу међу званичним претставницима психологије као науке.
Психоанализа, која првенствено значи метод за лечење оних који су нервно оболели, по своме смеру и по принципима од којих полази, претставља најрадикалнији покушај да се душевни живот појединца захвати дубље и свестраније, — да изучавање душевног живота донесе и омогући правилније схватање и осмишљавање унутарњих, динамичких и животворних покрета душе, од чега је физиолошка психологија, својим механистичким схватањем и атомизирањем душевног живота — поред многих значајних резултата до којих је дошла — била и сувише далеко.
Пронаћи узроке душевних појава у природно-научном смислу, био је главни задатак физиолошке психологије; указаши на смисао душевних покрета, главни је задатак психоанализе. Имајући то у виду, Фројд је с правом своју психологију — психоанализу — назвао психологијом дубина, насупрот ранијој психологији која је сувише била механистичка, површинска, дводимензионална.
Уместо интелектуалистичког, разумског и свесног елемента, којима је дофројдовска психологија давала прво место, Фројд одлучно изјављује да су нагони — оно стихијско и елементарно у нама — од одсудне важности за разумевање душевног живота.
5) Стефан Цвајг: Фројд — Психоанализа. Превео с немачког Милован Антуновић Коблишка. Књижара „Светлост“. Београд 1984.