Učitelj

620 Крста Јонић

који у својим списима обухватају све људске задатке и као васпитач уме да одушеви за све врлине, за све што је племенито и лепо у животу. Он стално истиче: био ко песник или научник, ко је позван да утиче на већи круг људи, треба увек да помишља да је дужан васпитно да утиче на своју ближу и даљу околину, да свој позив схвата као свету службу Богу.

Противан сувишном нивелисању људи, чему тежи социјализам, Смајлс истиче индивидуални карактер, личне особине: истинитост, моралну чистоћу, милосрђе, доброту, храброст, на којима једино почива величина и значај једног народа и здрав социјалан живот.

За доказ тога да наведемо неколико реченица из његових списа: „све велико и добро у свету не долази од малог броја изабраних људи, који су се испели на висину и ушли у дубину науке, већ од суделовања савршених карактера“. Слаби карактери и опадање нндивидуалности били су у свима временима главна сметња за здрав духовни и културни развитак, за свеж и слободан полет индивидуалне и народне снаге. Од свију сила, које покрећу човечанство, карактер је најважнија и најмоћнија сила. У најплеменитијем изражају он претставља човекову природу у њеном најсавршенијем облику. Јуди, који у сваком положају у животу показују врлине: честитост, вредноћу и друге високе моралне' вредности, таквим се људима поклања поверење и њима се следује. Све велико у свету, резултат је њихове сарадње. Ако њих не би било, свет не би имао вредности да се у њему живи. Ако геније изазива дивљење, карактер заслужује поштовање. За своју величину геније треба да буде захвалан силама свог мозга, карактер силама свог срца. Срце управља човековим животом. Геније утиче на људски ум, човек од карактера на људску савест. Генију се диве, карактеру се следује. Велики људи су увек ретка појава и величина, по себи, јесте релативан појам. Стварно живот пружа већини људи само узак круг деловања, мало је њих, којима се даје прилика да постану велики људи. Али свакоме се пружа могућност да часно испуни свај задашак. Човек може своје способности да употреби а да их не злоупотреби. И у малом кругу рада може бити правичан, частан и веран. Ма да то данас, како се обично мисли, мало значи, ипак такво вршење дужности претставља највећи идеал живота. Ту нема ничега херојичнога, али обична судбина човекова није ништа херојично. Као год што свест о дужности трајно даје човеку снагу у његовим највишим тежњама, она на ксти начин њиме управља у обичном пословању у свакодневном животу, који је пун дужности. Од највећег утицаја