Učitelj

Значај надметања за граку просвету. 109

Хипија у оделу што га је цело сам направио (и печатни прстен, и стругач, и уљаницу, и обућу, и кошуљу, и хаљину, и скупоцени појас), да се надмеће својим свезнањем, јер он се бавио и астрономијом, и математиком, и фонетиком, и ритмиком, и теоријом. музике, вајарства и сликарства, и митологијом и етнологијом, и хронологијом и мнемоником, те је објављивао попис олимпијских победника, очаравао присутне својим сјајно израђеним беседама, свим родовима поезије, предавањима и одговорима на сва питања и, напослетку проглашавао себе за највећега победника, јер га, вели, нико није надмашио откако је он почео посећивати Олимпију као агонист“). Олимпијске игре посећивали су и математичари: Енопид с острва Хија, на пример, који је у Олимпији изложио једну астрономско-хронолошку плочу од туча“).

Оснивање агона и свечаних агоналних места било је од велике важности за развитак хеленске националности: ради свештених игара заборављани су сви политички сукоби међу појединим зараћеним државама, и свештени мир (екехешта) који су проглашавали гласници „мироноснога Дива“ из Елиде, ублажавао је хеленске партикуларизме и индивидуализме и омогућавао да у надметањима узму учешћа и грађани држава које су водиле рат једна против друге. Осим оних који ће учествовати у самим играма, долазила су сјајно опремљена посланства са гојним жртвеним животињама и скупоценим заветним поклонима како држава тако и појединаца; ту се састајаху људи из целе Хеладе и из свих насеобина, Хелени свих одела и дијалеката, те су могли да виде колико је хеленски народ велик и раширен. Племена која се сама издвајаху као, на пример, Етолци, Акарнанци и Епироћани, губила су мање или више право да се убрајају међу Хелене. Повратак агоналних победника у завичај добивао би карактер триумфа, јер сјај његове победе увећавао је славу не само целог његовог племена него и целе његове отаџбине. Пред победником су рушени бедеми градски, да пролаз буде већи. „Град који је однеговао такве јунаке, мислио је — каже Плутарх — да не треба бедема.“ Град би победнику дизао статуе у гимназијама и палестрама, на тргу и на уласку у храм; често би га до његове смрти хранио у пританеју а при свечаностима одређивао му одлично место. У Олимпији сваки победник имао је право да постави победни споменик, а тек онај који је у три маха однео победу смео је да постави своју статуу.

Колику су важност Грци придавали олимпијским играма, види се и по томе што се олимпијска надметања нису одлагала ни у најтежим историјским тренуцима, као што сведочи Херодот. (МП 206): „Ове људе с Леонидом Спартанци су напред послали, да би остали савезници, видећи њих, ишли у рат и да не би такође пристали ако би за њих (т. ј. Спартанце) дознали како оклевају. А доцније, после Карнејског празника који их је задржавао, хтели

5) Платон, Хипија мањи 346 А, 368 В; Филострат, нав. дело 1, 11, 7. 5) Елијан, Шарене приповести Х 7.