Učitelj

Значај надметања за грчку просвету 113

стечену способношћу, он за ту способност радо везује и друге врлине које добитник или већ има или које му песник препоручује. Пиндар је за живота уживао неизмерну славу широм целога света хеленског. Његова епиникија у славу Дијагоре била је златним словима урезана у храму Атене Линдске на острву Роду. Кнежевски дворови, акрагантски, сиракуски, киренски, краљевски двор македонски, па угледне породице и градови, моле га да их прослави песмом. Често је с победницима полазио у њихову отаџбину да сам управља победном прославом. И кад је умро, народ га је славио као свога највећег лирског песника. Осим њега, као песници епиникија прославили су се и Симонид из града Ијулиса на острву Кеју и његов нећак Бакхилид.

Агонална гимнастика потстицала је на стваралаштво не само песнике него и сликаре, на пример Зеуксида и Протогена, а нарочито вајаре. У старим извештајима о пластици Хагеладе, вође сикионско-аргивске школе, први пут се одлучно појављују прика„зивања којима ће се пластика претежно бавити пошто се архаизам преживео. Тај нови смер у пластици развија се утолико више уколико расте значај светковина гимничких и еквестричких игара, нарочито оних у Олимпији и Делфима. Пластички прославити победника у пентатлу и победника на хиподрому био је главни задатак који је давао тон и карактер стваралаштву тога времена. Из целе те пластике бије дах здравог живота, који је свој највиши израз налазио у оспособљавању за гимничко надметање. У томе правцу нарочито се истакао Мирон Беоћанин, који је својом пластиком прослављао агонистичке успехе као и Пиндар својим епиникијама. У Дискобољу Мирон решава један од најсмелијих мотива која му је природа могла да пружи: у пуној животној истинитости пластички фиксирати цело тело које врши једну“ кретњу брзином муње. Рад приказује ефеба који, наслањајући леву руку на десно колено, хоће да баци диск десном издалека замахнутом руком; у замаху цело тело ослања се на десну ногу, док лева једва дотиче земљу. Тај замах и снага напрегнутог тела даће диску крила да одзуји, а лева нога из свог дотадањег положаја коракнуће напред да дискоболу врати равнотежу. Доцније је Лисип из Сикиона, који је направио 1500 дела, прославио у тучу многе победнике, на пример: Полидаманта, рвача и песничара, Троила, победника у утркивању на колима, Хилона, победвика у рвању, Каликрата, победника у трчању, Ксенарха; добитника у рвању и песничању“), МЕ |

Прави циљ надметања био је само победа, и њу су сматрали као врхунац земаљске среће, јер је победнику зајамчавала оно што је у основи циљ живота свакоме Хелену: бити предмет дивљена за живота и предмет слављења после смрти. Једно време агонална слава била је безмало једина слава у Хелена, и она је сматрана за највећу срећу на свету. На Анахарсидово питање зашто се добитницима даје дивља маслина и друге награде, Солон

1) Паусанија, Опис ХОЛИДЕ МА, о и 54 7 тоа | Учитељ | Е 8