Učitelj

Даворин Трсшењак као апологеш слободне школе 193

једина бити у стању да свакога научи толеранцији, да не долази у сукоб ни са једном вероисповешћу, али тако исто, она ће сачувати личности од свих атака на савест, па ма од кога ова долазили „Слобода је, вели Трстењак, највећа душевна срећа и будућност наше деце и народа, јер је слобода једно од највиших добара“.

Не само да је Трстењак водио борбу против клерикализма, већ и против бирократизма, који је некада спутавао учитеље у њиховој правој активности на развијању деце у слободи, на њиховом развијању да буду своји. „Слободна школа се бори за свачију верску слободу, али и тражи да светован учитељ, стајао он према конфесији како му драго, васпитава тако омладину, да она постане морална. Она је пртив религиозног насиља, против насилног верског вежбања. Борба за слободу школе и учитељства и за право васпитање омладине јесте таква, да и човек појединац и друштво и сав народ дођу до слободе и свога слободног развића“.

Један руски борац за слободну школу писао је некада овако: „Ослободимо омладину и друштво ће бити слободно“. О томе је говорио и наш Трстењак, који је био у пламеном заносу одушевљења и трпељивости, јер тражећи слободу за себе, децу и школу, он је прокламовао принцип, да се нико не тлачи и не прогони, пошто своја слобода још не значи да је и туђа слобода.

Трстењак, као апологет слободне мисли, захтева да учитељ буде слободан у свима правцима, а не само у интелектуалном. „Учитељ је у своме васпитању уметник, а уметник може најбоље и најлепше да ствара када има душевног мира и када је задовољан. Весело срце кудељу преде. Ко је дужан тај је и ружан. Слабо осигуран учитељ је зависан, па често мора да пали свећу и овоме и ономе своме противнику“.

Према држави слободна школа има одређени став. Она хоће да буде слободна кћи државе, а никако слушкиња бирократије. Она неће да буде сталешка, класна, партикуларистичка, већ народна и национална. Она не познаје разлике у половима, она је коедукативна и хоће да буде једино средство за слободно развиће деце и просвете целога народа. Она хоће да буде самоуправна, а учитељ њен независан, као судија.

Снажан апостол нових педагошких схватања, Трстењак у исто време претставља и један велики протест против старих схватања, васпитног формализма, дрила и дресуре и сва његова мисионарска улога је у духу педагошког препорођаја. Слободна школа и слободна деца, то је проблем, који је Трстењак нарочито подвукао, а тај проблем све више и више захвата праве наставнике и раднике у педагогици. Он, као и Русо, узвикује: „У природу! У слободну природу, где се деца осећају слободна! То је сва тајна педагошке обнове. Ливада, шума, планина, њива, река и поток, обухватају готово све што човек може да учи, зна и треба да зна. Наша деца, без изузетка, треба да се баве обрађивањем земље, али не за то, да сва постану ратари — многа за то немају дара — него зато што земљорадња обухвата готово

Учитељ 13