Učitelj

356 Данило Вукајловић

као борци за нове животне облике, нове вредности које условљавају и одређују виши смисао како индивидуалног тако и целокупног културно-историјског живота.

Конфуче код старих Кинеза (у МГ в. пре Хр.) јавља се у време када у Кини влада пометеност у политичком и поколебаност у моралном смислу. Нови пут којим Конфуче жели да поведе свој народ јесте изграђивање појединца, који ће се слободно ставити у службу општег добра, — интереса животне заједнице одн. државе.

Велики филозоф-учитељ Индије — Готама Буда (рођен око 560 пре Хр.) супротставља своје учење теоријски настројеном браманизму, и уместо питања о природи божанства, о души, 0 животу после смрти, он посматра човека и његов удес у овоземном, стварном животу, при чему му је првенствено стало до етичке стране његове. Проповедник нирване ствара науку која се уздиже изнад кастинских оквира, истичући начело друштвене једнакости и међусобне љубави. За разлику од браманизма, он про“ глашава верску једнакост, и ствара етички идеал који треба да је један за све. Уједињење с Брамом, главни циљ живота, може постићи сваки који се придржава начела Будине науке, без обзира на своје сталешко порекло.

Код Перзијанаца Зороастер (Заратустра), код Израиљаца Мојсије творци су не само религијских и моралних начела, већи реформатори целокупног народног живота.

Филозоф-учитељ, као што видимо, јесте филозоф-реформатор и као такав револуционар свога времена на духовном пољу. Као весник неког новог идеала, он неминовно долази у сукоб са начелима на којима се заснивало дотадање уређење друштвеног живота. Својим радом филозоф-реформатор изазива против себе „све конзервативне силе свога времена, ступајући у неравну борбу једнога против свију") Тај сукоб је неизбежан, јер, по речима Мерешковског, људи се ничим не могу тако увредити као истином. И онда: тешко ономе који би хтео да људе научи брже него што они могу да науче (Дурант).

Херојски ликови Сократа, Христа, Толстоја и других које ћемо поменути, употпуниће наше даље излагање о улози и значењу филозофа-учитеља.

Филозофи пре Сократа, као што је познато, били су претежно филозофи природе, испитивачи физичке стварности. Софисте чине крај томе периоду, истичући значај субјективних фактора у нашем сазнању. Учењем својим о апсолутној релативности нашег сазнања разарају они веру у старе богове и богиње Олимпа — време које и по правилу претходи појави филозофа — учите-

т Др. Н. М. Поповић: Шта је филозофија, стр. 12.

У тој расправи г. Поповић филовофе дели на: 1) филозофе — учитеље, 2) филозофе — уметнике и 3) филозофе — теоретичаре. 0 томе види у поменутој расправи стр. 10—19.