Učitelj

Да ли један народ може да крепра културу другог народа 441.

и у друштву. Даље, залога за успешно распростирање открића налази се већим делом у томе: да ли је друштвена свест при– премљена да га прими. Ова припремљеност претпоставља да елементи од којих се састоји откриће већ живе у свести друштва. Међутим, ми знамо да се елементи свакога новога открића црпе: из заједничке количине вредности. Дакле, та заједничка количина једнака у откриваоца и подражаваоца јесте нужан услов за ширење открића. Али посед једнаке количине културних вредности, сам по себи, није још за то довољан. Важно је и то, да све ове културне вредности и њихови елементи буду приближно једнако распоређени у свести друштва и свести откриваоца, да њихов. узајамни однос буде исти и у једној и другој свести. То се може само онда постићи, када имају исту традицију. Напослетку, да би. дато откриће било примљено од свих или од већине, нужно је да укуси, диспозиције и темперамент његовог ствараоца не противрече психичким условима датога друштва. За то је једино: нужно наслеђе.

После ових претходних излагања, из области опште социологије, ми можемо да приступимо решењу питања: да ли се може цео један народ потпуно да уврсти у туђу културуг Рецимо ми посматрамо два народа А и В, који имају своје културе (јер се не може народ у горе истакнутом смислу ни замислити без културе), али. су те културе различне. Сада претпостављамо да народ А позајмљује културу народа В. Онда се јавља питање: може ли се та. култура на земљишту А развијати у истом правцу, у истом духу и истим темпом, као и на земљишту Врг Ми знамо да је за то потребно, да после позајмљивања А добије са В једнаку количину културних вредности, једнаку традицију и једнако наслеђе. Међутим, ни једно, ни друго, ни треће није могуће. Чак ако народ. А одмах и позајми у народа В сав инвентар културе В, ипак заједничка количина културних вредности у оба народа неће бити истоветна, јер ће се у А уз количину В придружити, нарочито у прво време, инвентар старе културе А, који народ В нема. Тај остатак раније националне културе, после позајмљивања, увек ће живети макар и у памћењу народа А, ма како се старала ова култура да га искорени. Према томе и традиција у народа А. биће сасвим друкчија него у народа В. Напослетку, наслеђе се не може позајмити без антрополошког мешања народа А сав. Чак и у таквом мешању, наслеђе у мешавини народа Аи Вбиће друкчије него у самом народу А. На тај начин, у прво време после позајмљивања, услови живота културе народа В на земљишту народа А потпуно ће се разликовати од услова њеног живота на рођеној груди народа В.

Први кораци културе, која је пренета на ново земљиште, биће судбоносни за њено даље развијање. Најодлучније ће сеиспољити несташица органске традиције. Читав низ елемената. културе В, у самом народу В прима се и усваја још од детињства. У народу А сви ти елементи усвајаће се тек у добу зрелости. У народу В породица је природни спроводник ове тради--