Učitelj
Васпишни значеј геометријске насшаве. 663
преоптерећивањем његовог памћења разним заблудама од којих се је доцније тешко ослободити. Друго, неоспорно је да су логичке и коректне дефиниције најпростије и да се најлакше памте. Сем тога, истраживање истих јесте најбоља гимнастика духа, од које дух постаје прецизан, јасан, концизан, логичан Најзад, посао око једне дефиниције је најбоље вежбање француског језика Г. Марижон за говор математике каже: „Ученик има само један начин да се тачно изрази. Никакав спор не може бити о смислу речи, о ономе што је корисно или сувишно. Нема метафора. Нема „тако да кажем“... Особине прецизности, концизности, реда, које су основ стила, овде имају апсолутну вредност“. На пример, може се врло лако одредити дефиниција разних четвороуглова. Ради тога, потребно је да се прво категоришу по логичком реду, како их деца могу лако само распознати. Тај је ред следећи:
четвороугаоне / трапез # правоугаоник геометријске слике ~ паралелограм Х ромб
Да се дефинише једна од њих, биће довољно, да се она посматра као особен случај претходне слике. На пример, паралелограм је један четвороугао чије су супротне стране паралелне; квадрат је специјалан правоугаоник или специјалан ромб, и довољно је истаћи само његов особени карактер. Покушај вршен код старијих ученика је увек крунисан успехом, ова су деца разумела, без тешкоћа, логичку везу свију ових четвороугаоника, и могла су, врло лако, дати једну просту и коректну дефиницију о сваком четвороугаонику.
квадрат
=
Закључак из свега овога је, да наставу геометрије треба учинити васпитном. Ради овога, неопходно је потребно да се ова настава изводи са практичним радовима: да се буши, реже, праве фигуре од картона, вршећи ове послове марљиво и са прецизношћу; израђивати тачне графичке конструкције; развијати мишљење; употребљавати прецизан и коректан језик; везивати логички, по степенима вредности, фигуре ради што прецизнијег дефинисања истих. Тако извођена настава треба да послужи као одлично средство опште културе и интелектуалног образовања. Верујемо да би наставници, који би се одлучно ангажовали на овом путу, били више заинтересовани за свој посао и добили импресију да служе оном идеалу о коме, у свом извештају г. Г. Марижон и Леконт говоре: „целу наставу математике обасјати дивном светлошћу позајмљеном са страница најбољих писаца и дати је као модел нашој деци“.
С француског Драг. Д. Прокић