Učitelj

482 Лав Толсшој

религије и морала предмет бити изучавање живота људи најближих : свог народа, имућних, сиротних сталежа, жена, деце, њихових з3анимања, средстава издржавања, обичаја, веровања, њиховог погледа на свет. После изучавања живота свога народа, мислим да ће, при правилној организацији рада, толико исто важан предмет бити изучавање живота других, удаљенијих народа, њихових религиозних веровања, државног устројства, нарави, обичаја.

Оба та предмета, онако исто као и религиозно-морално учење, потпуно одсуствују у данашњој педагогици, па се замењују географијом: изучавањем назива безбројне, заморне хрпе места, река, планина, вароши; историјом која се састоји у опису живота и делања владара, и у првом реду њихових ратова, завојевања и мучног ослобођавања од њих.

Мислим да, кад се у основу образовања стави религија и

морал, да ће тада изучавање живота себи сличних, тј. људи, — што

се зове етнографија, — заузети прво место, и да ће тако исто, према свом значењу за разуман људски живот, заузети одговарајућа места зоологија, математика, физика, хемија и друга знања.

Тако ето ја мислим, али не бих хтео ништа коначно да утврђујем о расподели знања. Тврдим пак само једно: да, догод не признамо за основан и главни предмет образовања религију и морал, све дотле не може бити никаквог разумног избора и расподеле знања, те стога ни разумног и корисног саопштавања истих за васпитанике.

Признавши да је основа образовања религија и морал, а при потпуној слободи образовања, сва се остала знања расподељују тако како то одговара њиховој природи и важности, саобразно оним условима у којима се буде налазило друштво у ком ће се та знања саопштавати и примати.

И стога мислим да се главна и једина брига људи који су се посветили питањима образовања, може и мора састојати у првом реду у том: да се изради нашем времену одговарајуће религиозно и морално учење, па кад се ово изради, да се одмах стави у основу, као полазна Шачка образовања. У том се, по мом мишљењу, данас састоји прво и, док оно не буде учињено, једино дело не само образовања, него и васколике науке нашег времена, — не оне која израчунава тежину звезде око које се обрће сунце, или која истражује постанак организама на земљи на милионе година пре нашега времена, или описује животе краљева, војсковођа, или излаже мудровања богословља или јурипруденције, него оне једине науке која је збиља наука стога што је стварно потребна људима. А потребна је људима стога што она, одговарајући на најбољи начин на она једна и иста питања која је свагда и свугде стављао и ставља себи сваки разуман човек кад ступа у живот, на тај начин доприноси срећи како појединог оделитог човека, тако и васцелог човечанства.

То вам је ето све што сам имао да кажем. Мило ће ми бити. ако што од овога буде одговарало вашим потребама.

(Види напомене на идућој страни.)