Učitelj

642 Витомир С. Радовановић

Како дете чита

— Од Витомира С. Радовановића —

Почетно читање данас се углавном обрађује на три начина: 1) синтетичким методом, 2) аналитичко-синтетичким методом и 3) глобалним методом. Синтетички метод полази од елемената, спајајући их у целине. Аналитичко-синтетички метод полази од целина, анализира их у елементе, па их онда синтезира у целине; Глобални метод полази од целина, па даље углавном поступа аналитички, пошто — по мишљењу његових претставника дечје читање није синтетичко него аналитичко.

Од ова три начина данас у пракси претеже синтетички метод, нарочито у оним земљама чији је правопис фонетичан; одмах за њим долази аналитичко-синтетички, па тек онда глобални метод, који се успешно развија нарочито у земљама са нефонетичким правописом.

Мишљење дидактичара о вредности ових метода за почетно читање такође је подељено као и мишљење школских радника. Према садашњем стању, изгледа да и ту претежу они који су за синтетички метод, али, с друге стране, и присталице глобалног метода из дана у дан све су многобројније, и то не само у оним земљама које имају нефонетички правопис него и у другим где је правопис фонетичан.

Основна претпоставка синтетичког метода јесте учење: да дете не чита аналитички као одрасли, већ синтетички, особено, на свој начин, као што су потврдили својим испитивањем Мојман и неки други експериментални психолози. Друга претпоставка синтетичког метода јесте учење: да је код детета јача синтеза него анализа, што је такође експериментима потврђено (Бине, Симон и др.). Затим ту долазе она стара педагошка правила: да у свакој настави треба ићи од простог ка сложеном, од делова ка целини итд. Практични школски радници потребу синтетичког метода у почетном читању правдају тиме што он искључује површно читање, које је код других метода, по њиховом мишљењу, скоро неизбежно.

Супротно присталицама синтетичког метода, присталице аналитичко-синтетичког метода претпостављају да деца читају аналитичко-синтетички и да је у деце способност за анализу бар толико развијена колико и способност за синтезу. Они полазе са гледишта да се читање са разумевањем, које синтетичарима задаје великих тешкоћа, једино може савладати ако се поступа аналитичко-синтетички (најпре аналитички, па затим синтетички), јер се дете „на тај начин навикава да обраћа пажњу на садржај онога што чита“ (Хабрих).) Њихова су начела: од ствари ка знаку, од познатог ка непознатом, од лакшег ка тежем; а нарочито су против тога да се деца „дуго времена остављају у потпуном незнању зашто се толико муче са мртвим и незанимљивим словима“ (Пикел),“) кад су им речи, као целине пуне смисла, занимљивије.

') Ст, Чутурило: Историја методике почетног писања и читања, стр. 54. У) Ст. Чутурило: Историја методике почетног писања и читања, стр. 46.