Učitelj
586 ____________________--—-—--- те
дају моралне идеје: слобода, савршенство, доброта, право и правичност, чиме се долази до оспособљавања за морално поступање.
Знање је без вредности ако из њега не произилази морална воља. Зато ово знање, створено из моралног мисаоног круга, мора бити прожето активношћу, живахно и снажно у тежњи да се претвори у хотење. Ове особине претстава у мисаоном кругу могу се створити, ако се оним претставама које се пењу у свест придружују нове, које се са старим везују и спајају при чему се појављује очекивање или „расположење да се добије прираштај у претстављању које имамо“, тј. облик пажње, која се манифестује као интересовање. Тако, на основу аперцептивне подлоге, ојачане претставе у мисаоном кругу, владају свешћу, и праћене пријатним осећањем (по Рајну и Цилеру), стварају активну снагу, која мртво знање оживљује и преводи у вољу. Према томе између знања и воље стоји интерес или пријатно душевно стање кад претставе завладају свешћу, због чега се појављује жеља за њим и потреба да се дух поново занима дотичним предметом. Због ове важности интереса, који је раније сматран за средство да би се дошло до знања, Хербарт је поставио обрнут однос: да учење мора бити средство да би постао интерес. На основу тога настави је задатак, да створи интерес и то многострани пошто је многострана и воља, у којој се сви њени правци морају развијати равномерно — хармонијски.
Од пресудне су важности за стварање многостраног интересовања две велике области, из којих претставе проистичу. То су искуство, које води сазнању и опхођење, које води учешћу. Из ових области развијају се правци интереса: емпиријски, спекулативни и естетички (као интереси сазнања) и симпатички, дру“ штвени и религиозни (као интереси учешћа). Ово су извори из којих се помоћу наставе пуштају објекти да утичу на дечју душу, а тиме се мисаони круг проширује и квалитативно преображава психолошким процесом, који захтева два услова: удубљивање, тј. кад се у свест без сметњи доводе претставе и размишљање, кад се ове претставе сакупљају и везују.
li
ОБЛИК И РЕЗУЛТАТИ ХЕРБАРТОВЕ НАСТАВЕ
Своје поставке као погодбе за извођење наставног тока са гледишта многостраног интереса, Хербарт је даље разрадио у позната четири наставна ступња: јасност, асоциација, систем и метода; а његов ученик Цилер поделио је јасност у анализу и синтезу и обрадио „Теорију формалних ступњева“, утврђујући тако облик наставног поступка за практичан рад. Свака методска јединица одређеног наставног градива, спроведена на овај начин, искоришћавана је потпуно, јер се напред изложеним психолошким процесом по плану богати и снажи мисаони круг претстава, који је одлучујући за извођење васпитног задатка: образовање моралног карактера.
На постављеној основи наставе, која се састоји из механизма претстава конструисана је, дакле, и обрада наставног градива у изнетом облику и цео ток извођења наставе, према чему би изгледало, да је питање наставе као најважније средство у