Učitelj

Е

392

ој

примање и присвајање принципа реда и васпитања од стране ученика. Јавни укор исказан пријатељски и благонаклоно може да има повољно дејство само у извесним случајевима, наиме, код здраве и амбициозне деце, код које је већ обављен процес идентификације. Укор је код њих у том случају нарочито повољан потстрек за рехабилитацијом односно за повраћањем изгубљене наставникове љубави. 2) Уклањање ученика из активности у којој је нарушио ред (из игре лакше него са часа) је згодан начин кажњавања због тога, што ученик ту има прилике да непосредно увиди однос између грешке и казне, те отуда може јасно да осети оправданост и праведност казне. Таква казна не може код њега да изазове никакве психичке поремећаје. 3) Исто то важи и за ограничавање датих слобода и привилегија које се сматрају за израз нарочитог васпитачевог поверења. 4) Достава кривице родитељима или оптужбе ученика вишој школској власти згодан је начин кажњавања због тога, што њима ученик осећа тежњу васпитачеву да буде објективан у примени казне и опрезан у њеном одмеравању. Та објективност и опрезност изазива код ученика љубав и поверење према васпитачу, јер дете осећа да ће родитељи најбоље проценити његову грешку и према томе одмерити величину казне онако како је то за њега најповољније. Пријава ученика вишој школској власти изазива код њега осећање да је циљ васпитача објективно одмеравање казне, коју у том случају он никако не може схватити као израз сталне личне мржње или гњева и нерасположења, него као адекватни израз величине учињеног преступа. Та адекватност пак ствара код њега уверење о оправданости казне. 5) Накнада за учињену штету је препоручљив начин кажњавања због тога, што васпитаник увиђа да неко води надзор над редом и интересом заједнице (у овом случају школе), што ствара и развија његове социјалне нагоне, С друге стране она као најадекватнији начин кажњавања очигледно одмерава казну према величини грешке. 6) Понижавање групе ученика је препоручљива репресивна мера због тога што она, нарочито изражена у благонаклоном тону, удара на колективно над- Ја или на јавно мњење заједнице. Будући да је човек, а дете поготово, социјално биће и да оно у већини случајева себе цени и поштује по цењењу које му указује његова ужа заједница, то понижавање те уже заједнице врши на њу морални притисак који она после преноси на појединца. Даље она може нарочито код осетљиве и морално здравље деце да пробуди социјална осећања према неправедном сношењу казне од стране заједнице и да на тај начин појача осећање социјалне солидарности. Понижавање групе може да буде незгодно онда, ако група није хомогена и ако не постоји међусобна љубав и другарска солидарност међу њеним члановима. У том случају понижавање групе за кривице појединаца изазива још јаче распадање заједнице и потенцирање казне и притиска, које заједница прима и преноси на онога, због кога је као целина била кажњена. Кривац у том слу“ чају бива много немилосрдније кажњен од заједнице, него што би га казнио и најстрожији васпитач. 7) Физичке казне које многи педагози одбацују, могу да буду од изванредног педаго-