Učitelj
404 ___________ о нм---—--—-—-=-—-——--=—=
игнорише наређења, друга то чини зато што то сме и хоће, трећа, опет, неодлучна и несигурна „изгубила би главу“ и на послу табала скачући, као шаховске фигуре, без разумевања с једног поља на друго; већина би била без иницијативе и радила „као од беде“ и „форме ради“ тако, да би на крају крајева постали „канцеларијски људи“ којима је главна брига да време протекне, па ма у чему било, јер „све спада у рок службе“, или би постали „занат. лије“ који раде „на парче“ и „по потреби“, — што су у многим случајевима и данас.
У другом случају, по демократском систему, план реформе био би само оквир, у који би сваки просветни радник имао да „приложи своју лепту“, да унесе целог себе, и на тај начин сви скупа да га испуне богатом садржином. По њему би план претстављао чврсту подлогу, на којој се просвета изграђује такорећи сама од себе, слободно, с полетом и без претераног ризика ликвидира застарелости, рационализира се и уобличава у новом. Држава ту само поставља опште циљеве и уплиће се у рад једино онда кад је позвана.
Усвојити у данашње време ма који од ова два система било би ризично, особито због прилика и духа времена који светом влада. Ми не бисмо били ни за један од њих искључиво, јер би чисто ауторитативни одвео у реакцију, која би се испољавала у разним облицима, а чисто демократски, услед недовољно или погрешно развијене, пољуљане или претерано „еластичне“ свести и савесности многих, одвео би такође пренебрегавању, запуштености и разуларености која прелази границе. Сваки од њих, узет појединачно, ишао би, дакле, на уштрб опште ствари, јер је јасно свакоме да је данас савесно вршење дужности осетно ослабило, иницијатива у највише случајева замрла, а идеализам скоро ишчезао.
Ми бисмо зато понајпре били за један компромисан систем, по коме би план реформе само означавао трасе, просветни рад“ ници били сталним инструкцијама позитивно упућивани и у раду строго контролисани, лична иницијатива нарочито фаворизована, истицана и награђивана. На супрот томе сви они, који раде „као од беде“ или „клетве“ ради и они, који запуштају себе и подлежу утицајима ниже средине, уместо да они на њу утичу, били би непоштедно жигосани и у напредовању заустављени.
ж
Како би се у пракси, приликом реформе једне врсте школа или просветних установа, ове етапе примењивале, односно поједини њихови елементи искоришћавали, показаћемо у излагању нашег Плана (система) реорганизације основне наставе. По угледу на то излагање моћи ће се изградити и планови за реформисање грађанских, средњих, стручних школа и др. просв. установа.
Ради убрзавања посла, реализација реформних етапа не мора се вршити сукцесивно, већ се отпочиње симултано остваривање по“ јединих најнужнијих елемената из све три етапе, што ће се видети из следећег излагања.