Učitelj

ЕНВЕР ЕТЕЛ и авнаа 415

вање или подвлачење глобализације. Детету се уместо празних слова дају читаве реченице са смислом, уместо читанака читава заокружена дела, уместо рачунаљки рачунске ситуације из живота, место велике антикве (великих штампаних слова) нормална штампана слова. Уместо да се у сабирању и одузимању цифре пишу у водоравним редовима, једна крај друге, потписују се једна под другу у усправним колонама једном речју стављамо и преносимо у настави дете увек у вероватну ситуацију, онакву каква у стварности постоји. Тим принципом наглашено је да се одмах од почетка треба да негују у детету исправне навике. Дете се привикава на исправну активност, не привикава се на муцање и остале рђаве навике које је гајила стара „флаксманска"“) дидактика и од којих се оно доцније морало тек да одвикава.

На глобалним ситуацијама оштри се старо и постаје ново искуство, дечји хоризонт шири се природним путем. Деца се на тај начин уче да природно реагирају на стваран живот. Поштовање принципа прирођене ситуације значи, дакле, животност у садржини и у делању. Дете не учи куповати зато да би могло куповати кад одрасте, већ купује одмах. Из те активности рађа се онда потреба да стекне у томе окретност, да завлада потпуно потребним радњама, потреба увежбавања. Из целине рађа се анализа помоћу које долази дете до нових форми. Оне имају у структури целине свој смисао и задатак. Полазна тачка за нова искуства је овде искуство, а не пука примена готових појмова, како је то претпостављала пасивна школа. Прирођеност ситуације и реакције доводи до конкретности. Прирођене ситуације омогућују детету да наслути систем. Тако постаје разумевање. Конкретношћу замењује реформована школа статичку очигледност пасивне школе. Конкретност је динамизирана очигледност. Зато се наглашава ланац активности и зависност радње као услов за буђење прирођеног интересовања, искуство из прве руке и динамичка наставна средства, динамичко цртање и филм, · лабораторијска метода место демонстрацијске (методе показивања). ИЕ А 188.

Прерада искуства је социјализовани процес, управо то је разумевање индивидуалних процеса. Слободна и активна школа проповедале су саморадњу као гесло, а ту су долазили до изражаја само талентованији ученици. Они су само будили прогрешно мишљење као да долази до изражаја разред као целина. У активној школи говорило се тако често о стварима о којима деца нису имала никаквог искуства. Зато су ти разговори били само пука игра питања и одговора. Радна школа заводи дискусије у вези са индивидуализацијом и самоучењем. Те методе прерађују се на основу студија, углавном, далтонског : и винетка-плана у такве облике који постају органска компонента радне

“) Симболички израз који нам је оставио у наслеђе Јеан Паул (Раш! Ејећтег) у своме „неблаге успомене" учи Флаксману (Рјасћзтлапп), као оличење свега нега-. тивнога у личности васпитача. Прев.