Učitelj

азеине ита нетивернРиеАаненНрнРЕН Рини пне лит ан ВН 2928 607

љање задатака на основу добијеног резултата ирешења таквог зедатка у ствари није ништа друго до проверавање правилности решења задатака. На тај начин, од самог по себи врло драгоценог вежбања у састављању задатака постепено приступамо доста тешком захтеву програма — проверавању правилности решења задатака.

ГМ У четвртом разреду треба продужити састављање задатака на основу решених апстрактних примера (рад с чистим бројевима). При томе довољно је ограничити се на примере с три рачунске радње, обраћајући нарочиту пажњу на разноврсност самих примера и разноврсност различитих видова задатака, који се могу добити на основу једног истог примера.

Нека деца реше примере:

125 Х 4 + 2355 Х 6 = 1) 125 Х 4 = 500 2) 235 Х 6 = 1410 3) 500 - 1410 == 1910

Полазећи од овог примера могу се саставити следећи задаци:

1) „У једном великом стоваришту има 125 кутија бонбона по 4 кгр. у свакој и 235 кутија по 6 кгр. Колико је бонбона у свима кутијама"

2) Аероплан лети 4 сата брзином од 125 км. на сати 6 сати 6рзином од 235 км. на сат. Колико је растојање прелетео аероплан за свих 10 сати.

3) Под ротквом је засејана површина дугачка 125 мет. и широка 4 мет. под цвеклом — површина дугачка 235 мет. и широка 6 мет.. Колика је површина засејана ротквом и цвеклом укупног

Састављање задатака на основу примера постепено учтвршћује у свести деце претставу о томе да сваки пример може послужити као израз решења неког задатка.

Од тога је само један корак ка супротној операцији — записивању решења задатка у виду бројне формуле.

И тако, за вежбање деце у састављању задатака мора постојати одређен систем, почев од ! разреда. Многи учитељи могу поставити питање, да не односи то много времена од практичног решавања задатака. На то се може одговорити: описана вежбања су нарочити вид стваралачког рада у решавању задатака и пре ће оспособити децу да решавају и сложене задатке, него просто, често површно вежбање у томе правцу. Сем тога, ова вежбања, као што смо видели, постепено доводе ученике до продубљенијег рада с већ готовим задацима — до проверавања правилности њиховог решења, записивања решења у виду бројне формуле. Тежња за количином решених задатака у основној школи треба да буде спојена с тежњом за квалитетом рада у решавању задатака, Рад. М. Теодосић