Učitelj

мо

Ин ен 119 Ш. — Двадесеш 1одина словеначке писдагоике у Југославији

Од 1 децембра 1918 до 1 децембра 1938 године

Кад се тек почне отапати наш лед, пролеће је већ код других. Прешерн.

Место увода. Чему јубилеј2

Празновање годишњица лако постоје празна мода ако се приређују јубилеји без дубљег значаја. Заиста човек мора да се запита, да ли се стварно не би дао новинарски папир паметније употребити сваке године јула месеца, него што се употребљава за оне литаније, ко је све, на пр., пре десет година на том и том заводу матурирао. Нешто друго је међутим ако се приређује шесдесетогодишњица, или још више ако је у питању човек, чије дело потврђује да његов пут кроз „сметње живота“ није био без важности. Утолико је више неопходна потреба за тим, да Словенац у свом дневнику свесрдно положи рачун: шта је за двадесет година створио у корист културне заједнице са оратом Србином и Хрватом и какав је правац уједно одредио својим тежњама за ближу као и за даљу будућност.

Следеће врстице су замишљене као огледало педагошке воље и моћи, дакле педагошког потенцијала кога савлађује словеначки човек, особито пак словеначки учитељи и учитељице свих категорија у „новом животу“, хоћу рећи у оквиру југословенске државе, коју нам је као дар из руку Слободе после дугих и жарких чежња донео 1 децембар 1918 године. Или другим речима, у том огледалу треба да се покаже удео који припада словеначком народу — у југословенској педагошкој култури.

Смисао . педагошке културе

Можда би неко намерно одмахнуо руком, као да педагошко настојавање није никакав пробни камен народне способности и