Učitelj

418 аса Ло ИЕ ЕРИ РИВЕР РЕГАТЕ

Велизар В. Милосављевић, Београд

Учишељи пи задругарсшво

Још у најстаријим временима појављивали су се разни покрети, који су имали за циљ било економско, културно или социјално ослобођење широких народних слојева. Но већина тих покрета имала је и сувише једностране задатке, због којих су, у много случајева, и пропадали. Једини, а у исто доба и најмлађи покрет, који је у себи усредсредио све елементе којима се жели унапређење целокупног народног живота у свима његовим манифестацијама, јесте велики задружни покрет. И баш та разноврсност његових задатака и учинила је да тај, релативно млад покрет, постане општенародни и да невероватном брзином освоји све континенте и допре и у најзабаченије, па и најнепросвећеније делове света. Данас је он идеја водиља, велике задружне армије, која у своме чланству броји стотине милиона припадника и тежи економској и културној независности и бољој социјалној правди у друштву.

Задружни покрет је покрет ситног и малог човека, према коме друштво од искони није имало милости, који је увек био објекат за искоришћавање и који је кроз векове држан у културној, економској и социјалној зависности. Тај покрет створили су мали људи, желећи да кроз њега помогну сами себе и да се спасу бездушне експлоатације.

Прва мисао задругарства поникла је крајем 1843 године у малом енглеском граду Рочдалу. После велике обуставе рада, коју су извели за побољшање свога материјалног положаја, рочдалски ткачи нашли су се у безизлазној материјалној ситуацији. Неколико бедних, незапослених и гладних ткача, који су почели да очајавају за свој живот и своје породице, скупили су се ради договора како да поправе своје тешко и безнадежно стање. Ту, на томе скупу, и родила се мисао задругарства, стварањем прве набављачкопотрошачке задруге. Мали рочдалски пионири нису могли ни помислити да ће њихова идеја, поникла у најтежим данима њиховог живота, за један кратак период постати идеја водиља огромног броја не само радника, него и припадника других сталежа.

Развитак задругарства у Енглеској имао је одјека и у другим државама. Најпре у Француској, па потом у Немачкој, почињу ницати задружне организације свих облика као противтежа брзом развијању капитализма, који је нарочито био узео маха крајем ХУШ и у првој половини ХЛХ века.