Učitelj

се налазе у осталим бановичама (а наиме: у Дравској 2, у Савској 6 и у Приморској 1) онда излази: да се данас у целој нашој држави укупно налази 41 учитељска кредитна установа. Но поред ових чисто кредитних задруга у нашој земљи се налазе и две просветнокултурне задруге: „Иван Филиповић“ у Загребу, коју смо већ раније поменули, и „Вук Караџић“ у Београду.

Да сада видимо, шта нам све прикупљени подаци о учитељским кредитним задругама и установама показују.

Ти подаци нам показују:

1) Да пословна подручја наших кредитних задруга нису једнака. Код 2/3 задруга — њих 27 — пословна подручја су састављена само из једног политичког среза; код седам задруга пословна подручја су састављена из два, три или више политичких срезова, кад четири су пословна подручја целе бановине (таквих задруга има: две у Савској, једна у Приморској и једна у Моравској бановини); и, најзад, трима задругама (двема у Дравској бановини и једној у Београду) пословно подручје је цела држава;

2) Да су готово све учитељске кредитне задруге учлањене у главне савезе земљорадничких задруга чија се седишта налазе у Београду, Новом Саду, Загребу и Љубљани, и то: њих 30 су учлањене у Главни савез с. 3. 3. у Београду; 8 у остале задружне савезе, а за три пак немамо података;

3) Да је на крају 1938 год. у свим нашим кредитним задругама било 5.047 чланова. Од ових пак задруга је најстарија а и по броју чланова највећа Љубљанска учитељска кредитна задруга (са 1.195 чланова). Одмах иза ње долази Загребачка штедна (са 1.098 чланова), па Загребачка припомоћна (са 414 чл.). А после њих са преко 100 чланова долазе: Цељска (са 192), Сарајевска (са 177), прва Нишка (са 169), Сплитска (са 168) Пиротска (са 123) и Ужичка (са 106) чланова;

4) Да су на крају прошле године ове учитељске кредитне задруге располагале са 5,002.304,09 динара сопствених средстава. Од свих задруга и овде на прво место долази Љубљанска кредитна задруга, јер без мало она сама располаже са једном четвртином целокупног износа сопствених средстава свих учитељских кредитних задруга у земљи, т.ј. са 1,213.221— дин. Али, кад је пак реч само о сталној штедњи, онда на прво место долази: прва Нишка (са 458.791— дин.) па Загребачка штедна (са 263.000— дин.), Ужичка (са 249.138.— дин.) итд.; и

5) Да је целокупан промет свих учитељских кредитних задруга у прошлој години био 630.836.97.— динара. Наравно, и овде на прво место долази Љубљанска учитељска кредитна задруга, јер је она у прошлој години имала 2,748.148,50 динара промета.

Учитељско кредитно задругарство у Бугарској

Изношењем ових података ми смо углавном завршили наша излагања о садашњем стању словеначког, хрватског и српског учитељског кредитног задругарства. Налазимо да наша излагања о овој теми не би била потпуна, ако овом приликом не бисмо бар неколико речи проговорили о кредитном задругарству братског нам бугарског учитељства. Стога смо, недавно, о томе потражили извесна