Učitelj

Ета ПСЕ НАНЕЛИ 215

делове тог сазнања, већ она даје специјализованоме научном испитивању јединствен циљ, као што су већ споменуте последице за напредак човечанства. Научно проверавање подвргава чињенице као и методе научне обраде тих чињеница поновном испитивању, и то према законима логике, испитујући само оно што се манифестује. Филозофија тежи да испита опо што јесте (што постоји) и пита се како можемо и можемо ли уопште сазнати оно што битише. Идеолошка верификација, која такође не напушта научни пут, испитује сваку истину с обзиром на оно шта има бити. Док идеологизам мери и оцењује чињенице скалом онога шта је било мн шта би хтео да одржи, идеологија критикује чињенице према томе шта ће бити и шта би она хтела да измени руководећи се наслућивањем будућег уређења света. Научни судови су само вероватни, они су само претходна интерпретација утврђених чињеница. Идеолошки судови су радне хипотезе које добијају извесност из целине сазнања и из поузданог разликовања какву улогу има поједина чињеница с обзиром на делање. Дакле, изгледало би на први поглед да је наука потчињена идеологији, али у ствари су само поједини научни судови подвргнути идеолошкој критици са гледишта истинског (или претпостављаног) интереса читаве друштвене заједнице. Из овог јасно излази да у „поданство“ идеологије не спадају егзистенцијалне и дескриптивне науке, већ само аксиолошке науке (Меги ззепасћа еп), а нарочито све социјалне и антрополошке науке. Идеологија оставља пуну „слободу“ научном сазнању о разбијању атома или о геолошком саставу једног краја, али одабира тј. прихвата или одбацује сазнање о раси и њеном значају, о приватном власништву, О полним разликама итд. Идеологија присваја себи право да верифицира научно сазнање на основу тога јер схвата (често само интуитивно) значај појединих научних судова за целину сазнања и јер оцењује дејство појединих научних судова на људско делање. у |

Дидактичка идеологија, према тој дефиницији, даје основне смерове научном испитивању у настави и оцењује свако појединачно дидактичко сазнање с обзиром на целокупно схватање смисла наставе и на целокупно схватање дејства (утицаја) наставе на делање људског друштва.

Подробна анализа реформног покрета у читавом данашњем свету и студија развоја педагогике омогућавају нам тврђење да је основна идеја нове дидактике идеја органске наставс. Органским схватамо такав систем делања у коме је функција делова подређена функцији целине, за разлику од механичког система у коме сваки део има самосталну функцију, независну од функције они Ла у органском систему део је одређен целином, а у механичком систему целину чини збир-појединих делова, неспојивих | по својој природи. Органско кретање врши се од целине ка деловима, а механичко од делова ка целини. Разуме се да постоји само једно стварно збивање, тако да се у њему не могу оделити органичност од механичности. Органичност је формална и функционална страна појава (феномена), а механичност њихова садржајна и структурална страна. Тако исто је главна карактеристика орга-