Učitelj

природности да се лична имена, наслови и прве речи у реченици неправилно пишу малим почетним словом. Али је зато у неким букварима ове врсте било остављено дељење речи на слогове. Али ни велика антиква није претстављала прирођену ситуацију, јер се она у нормалним животним ситуацијама употребљава само на плакатима и написима (фирмама) на радњама, дакле за сасвим ограничене циљеве, а не за штампање песмица или причица. Као пример неприрођености нека нам послужи овај извадак из једног савременог буквара :

НОВИНЕ.

И МА МО НО ВИ НЕ,

И МА МО И ВИ НО.

НО ВИ НЕ И. ВИ Но.

И ВА НЕ!

И МА МО МА ЛО ВИ НА,

А ЛИ МИ ЛЕ НО ВИ -НЕ.

(Из буквара за вароши „Код нас“ Ј. Кубалека, Праг 1921).

У Немачкој је од 1934 год. забрањена употреба велике антикве не само из националних разлога, него и због стварне критике психолога и, педагога.

Али сем те формалне неприрођености ситуације постоји такође и стварна неприрођеност која је изнуђена с једне стране везаношћу за метод при синтетичким методима читања, а с друге стране потпуном немисаоношћу или слабом духовитошћу аутора буквара. Изгледа да неки од наших буквара имају задатак да децу васпитавају за имбецилитет. Можда ће бити довољан један једини пример опште познате чињенице :

: · (чешки тескт) (превод) КМа!, Мпо! Мо, пе! пМ На! Мино! Но не! ЕН Опа, опо оп. Мо пе! пМ Она, оно, он. Но не! ннНн Мепа, ућпа. Моуе пеупп. Ми! Вацлав, вуна. Не знам ново. Ну! Мат 1 хат, петат, уеп. Нама и вама, немам, ван. Ма тшуг па Мапи:; ' - Мина говори Нани: „Мапо, па!" — Капа „Нано, на!“ — Нана пету. — „Мапо, тиу!"' не говори. — „Нано, говори!“ Капа пе а пе. Опа пешпу. · Нана неће па неће. Она не зна. МУипа уоја па Еуџ: „Метат Мина зове Еву: „Немам ми". Ема та. „Мо, па!" · вуне.“ Ева има. „Мино, на!“•)

Недовољна прирођеност ситуације није, дабоме, само карактеристика почетне наставе, него је то појава-пратиља на свим школским ступњевима. Док се у елементарној настави ситуација прерађивала да би, према погрешној претпоставци методичара, одговарала детету тако да се настава претварала у неке врсте мажења, на вишем ступњу стварала се место животног миљеа типична „школска“ атмосфера. Настава није значила нешто радити и стицати искуство, већ је постала сама себи циљем. Ученик је гомилао знања и ве-

4) Сличних примера могли бисмо, на жалост, у великом броју навести и из наших, југословенских буквара, али остављамо стрпљивом читаоцу задовољство да то сам учини. Прев.