Učitelj

невина авина росе рееретинешашаителешт > 20

за штедњу, као и да код њега стварају уверења: да — по оној народној — сваки задругар треба да се „само према свом губеру пружа“

8) По 8 60 тач. 1 и 2 Закона о привредним задругама све привредне задруге морају имати по два фонда: резервни и културноздравствени. Али оне, по том параграфу, поред ова два фонда могу имати и друге фондове. Од свих ових фондова, бар по нашем мишљењу, посмртни фонд био би најпотребнији; ово утолико пре што код нас уопште таквих фондова има мало, наиме: они, изгледа, постоје само при секциским управама Ј. у. у. и при среским учитељским друштвима у Бачкој Паланци и Подгорици, а од задруга само при првој Нишкој, Београдској и Сарајевској учитељској кредитној задрузи. И то при првој Нишкој као болеснички фонд, при Београдској као фонд за самопомоћ и при Сарајевској као посмртни фонд, чији чланови поред сталне штедње од 20— динара месечно особено и у тај фонд сваког месеца улажу још по 10— динара. Чим умре неки задругар његова породица одмах из тог фонда добија 4.000.динара. Сарајевски другови су приступили оснивању овог фонда тек после једног незгодног случаја који се баш у њиховом месту био десио. Наиме, пре четири године у Сарајеву је умро један наш колега. Услед честих премештаја а и ради дуге и тешке његове 60лести, он се био много задужио. Његова породица просто није имала чиме да га сахрани. Била је то, уистини, једна тешка ситуација. Али сарајевски другови су се у њој брзо снашли: они су одмах између себе прикупили лепу суму добровољних прилога и њоме на достојан начин свога друга сахранили. Али, они су после тога и још нешто друго учинили, наиме: одмах су при својој задрузи основали посмртни фонд, који још од свог оснивања ванредно функционише. Наша је жеља да се такви фондови оснивају при свакој нашој кредитној задрузи; ово утолико пре што су ти фондови и код Професорске задруге — код које се они само зову другим именом, тј. „Фондови за осигурање живота“ — показали одличне резултате; и

4) Досад су среске учитељске кредитне задруге готово искључиво осниване по директивама и окриљем главних земљорадничких задружних савеза. Ми смо мишљења да би тако и убудуће требало да буде; поред осталог још и стога што смо ми — народни учитељи, и што нам је као таквима првенствено место баш у тим савезима. Али, наравно, то не значи да ми због тога треба да потцењујемо рад осталих па и чиновничких кредитних задруга. Напротив, ми стојимо на гледишту да је сваки исправан рад на пољу задругарства користан, и да га као таквога треба ценити и помагати.

* * *

Овим смо углавном завршили наше излагање по овој теми. Само још једно, на крају, желимо да нагласимо, а то је: да, после ове скупштине, наша акција за оснивање учитељских кредитних задруга узме што веће размере, да она широм наше дивне и простране отаџбине не само раздрма, већ стави у пун покрет све чланове и чланице наше велике и моћне сталешке организације, тако, да резултати тог нашег рада већ идуће године за свакога од нас

Учитељ 15