Učitelj
У том односу врло је карактеристичан случај са принцем Буртоњским, кога је у његовом детињству васпитавао један Фенелон. "Тај случај је карактеристичан због тога, што показује до очигледнности јасно утицај васпитача и васпитнога процеса у формирању детињега карактера.
О том случају прича на једном месту Сен Симон, француски «филозоф и утопист с краја осамнаестога и почетком деветнаестога столећа: „Тај принц бејаше у првим данима својега детињства дурлновит, необуздан, плаховит, надмен, груб, тврдоглав и неодмеран. Након неколико година он постаје под мајсторском руком свога васпитача Фенолона-најсталоженијим, најодмеренијим и најскромнијим младим човеком“.
Дабогме да се тај и такав васпитни резултат постигао и могао постићи камо под вештом васпитачком руком једнога Фенелона. Али је и један Фенелон то могао постићи само тиме, што је успео да открије у том детету читаво дотле скривено благо нежности и чинтелигенције и да упути све то у позитивном правцу.
Из тога, дакле, произилази: да се готово увек може наћи у сенци недостатака детињега карактера по која светла тачка. И та "светла тачка може, дабогме, да буде — путем васпитања и дисцисплиновања — полазном тачком и основицом за формирање пози"тивнога карактера детињег.
А шта то значир
То значи, да још увек има у природи рђаво, погрешно упуЋенога детета извесних црта и особина, које под повољном средином и правилним васпитањем могу да послуже као основица односно полазна тачка за формирање чврстога, поузданога, конзеквентннога карактера тога детета.
Х
Кине вели с правом на једном месту, у вези са питањем о деттињем карактеру, да сваки тип карактера показује и може развити своје варијанте: своја већа или мања, јача или слабија отступања. „А то пак јасно указује на једну врло значајну психолошко-педагошку чињеницу у вези са детињим карактером и темпераментом и њиховим развитком и васпитањем.
А то је чињеница: да је прави Сизифов посао хтети и покушавати да се, например, један холерички (агилан, жесток, ватрен, одлучан и озбиљан) темперамент претвори у сангвинички (лак, весео, површан) темперамент. Или пак хтети и покушавати да се је„дан чврст и одлучан карактер претвори у мек, попустљив и гибак карактер.
Има истина психолога и педагога који истичу потребу за што већим и пунијим глајхшалтовањем (изједначавањем) дечјег карактера и темперамента. То се, наиме, има постићи васпитањем у супротном правцу према већ више или мање изразитом дечјем карактеру и темпераменту.
Али се тиме, таквим поступањем, најчешће постиже и може штостићи нешто треће, нешто што је најгоре. Таквим поступањем