Učitelj

Она их свесно даје. Они одлазе и гину. Матерински осећај у њој не може да мирује, већ моли Бога:

„Да јој Бог да очи соколове

И бијела крила лабудова

Да одлети на Косово равно

И да види девет Југовића

И десетог старог Југ Богдана...“

Она наслућује несрећу, па би хтела да их још једном види. Бог услиши њену молитву; даје јој „очи соколове и бијела крила лабудова“. Она одлази на „Косово равно“. Тамо налази мртве Југ Богдана и свих девет Југовића, обилази их и прегледа; слуша врисак њихових коња; слуша лавеж њихових лава; слуша кликтање њиних соколова, али не пушта сузе. Она стеже болно срце материно. Бол за изгубљеним мужем и синовима раскида јој груди, срце, душу, све. Али она не пушта сузе, већ се враћа кући тако стиснута срца; саопштава снахама страшну трагедију. Оне „цвиле“ да се до „Бога чује“, али она ни тада не пушта сузе. Грч бола окаменио је њено срце, — а самовпрегор је прешао границе здравог разума. Да би трагедија била још ужаснија, црни злокобни гаврани доносе у кљуну руку Дамјанову и: „„Спуштају је у криоце мајци“ А мајка је тужно окреће и преврће, као део себе, и тепа јој матерински: „Моја руко зелена јабуко Гдје си расла, гдје си устргнутар А расла си на криоцу моме Устргнута на Косову равном...“

И док завршава ове класичне стихове, она не плаче, њено око не сузи, али њено срце пуца и она умире:

„За својиех девет милих сина Девет сина девет Југовића И десетим старим Југ Богданом“

Та зар може бити веће жртвег! Зар има класичнијег примера самопрегора пи самоодрицање од 0овога2....

Па не само у овом циклусу, који је саткан од узор примера самоодрицања, а које ми овде ни из далека не можемо све набројати, већ и у свима другим циклусима епских народних песама има толико идеализованог самопрегора, да то просто изненађује. Довољно је само ово неколико примера, па да се види и утврди оно што рече покојни Јакшић.

Овај чиниоц није ни смео ни могао остати без одјека, на струнама душе широких маса нашега народа.

Самоодрицање се, из душа милиона, изливало на танане струне народних гусала, а са гусала опет одзвањало на струнама

У |