Učitelj

562 ивининнининиишиииннвиилинаниитинлииинишиининишлиинининиаииеисие

Ту човечност, освештану вером, милосрђем божјим, под чијим окриљем је Обломовска Русија сачувала многа света осећања и расположења прошлости, Европа је осетила више пута, кад се Русија. с времена на време будила и чинила велике подвиге, позивајући у живот друге народе, осетили су то и многи вредни Штолци, који су на њеним недрима заснивали своју породицу и социјално-економску срећу. За те особине је заволео Андреј Штолц и Обломова. Он је пошао чак у Петроград да покуша да га пробуди и да постакне његову душевну енергију, не били ослободио крила његова идеализма од бремена лености, нерада. Покушао је да то учини помоћу љубави: упазнао га је са Олгом, девојком јаке воље и способности да савлађује животне недаће, Она је и сама оценила душу Обломова, И да би га извела на плодородно поприште друштвенога живота, успела је да изазове у њему осећање љубави према себи, да га привремено. одушеви. Али, нажалост, ни та љубав није победила у њему обло"мошвтину — леност, непомичност и онај егоизам, који се развио код њега од детињства. У љубави према Олги промешкољило се у његовој души частољубље: хтео је да се покаже освајач Олгина срца, као његов јунак из бајке Иван Царевић, који је освојио девојку. Тиме је увредио Олгина осећања; наступили су чести неспоразуми. И најзад она се сама уверила да је Обломова болест неизлечива, да га њено самопрегоревање не може излечити од лености и неспособности самосталнога делања. Обломова су убрзо замориле честе посете и уплашила мисао о свадби. Они су се коначно разишли. Он је: без борбе поново прешао у атмосферу своје Обломовке и оженио се газдарицом својега стана, да се не би трудио и мучио око себе. Олга се удала за Штолца, јер је у овом оценила оне особине, које није успела да пробуди код Обломова: енергију, самосталност, делање, веру да је „рад садржина, стихија и циљ живота.“ Истина, ни живот са Штолцем, који је умео „да управља и тугом и радошћу, као покретима руку и ногу“, чиме је он личио више на машину него на човека, није ју задовољио, али је она волела делање, а не ленствовање и физиолошко уживање.

Живот Обломовке кварио је својим нерадом и робове. Захар: је тип испорченога од ленстовања слуге и отрованога градском културом роба. Живот тих спахијских Захара на опахијским дворовима био је штетан у двојаком смислу: они су се научили да ленствују и примали су од своје господе начине опхођења; поносили су се својим привилегованим положајем и презирали су сељаке-раднике. Захар је: толико огрезао у леност да он после смрти својега господара Обломова радије иде у прошњу, него на частан рад.

Гончаров у изванредно уметничким сликама показује како је нерад, као наследна болест, приморавала Обломова, да се, како каже Сиповски, постепено спушта у мртвачки сандук, који је сам за себе правио, као што старци-пустињаци, удаљавајући се од света, копају себи гробницу. Међутим Штолц свечано прославља победу над незгодама. живота, одржану у име вере у спасоносну силу рада. У тим својим свечаним тренутцима није он заборавио ни Обломова, и по-