Učitelj

нији живот. Човек који у детињству није живео у своме друштву, где је могао играјући, без озбиљне штете да реши многе проблеме конвергенције друштва и своје личности, има великих тешкоћа у самосталном доцнијем иступању и слободном стварању.

8) У детету се већ врло рано буде етичка осећања. Површни посматрачи детета често истичу да је мало дете неетично биће, јер да се код детета јако испољава грубост, немилосрдност и себичност. То је велика заблуда. Дете се врло рано буни против неправде нанесене њему или другоме, оно трпи због неправде истакнуте у причама; оно осећа истину и неистину (доказ за то имамо у многим анегдотама »Г'ептап! геггћ]е«). Да је код детета пробуђена врло рано и љубав према ближњему имамо даказ у томе што оно осећа са личностима и животињама из околине као и са онима у причи, сажаљева их и радује се са њима. Та рудиментарна етичка осећања: љубав према истини, према правди и ближњему треба умети подржавати и правилно развијати. Личност може етички да се развија правилно Једино у заједници — друштву. А најправилније ће моћи да пронађе свој етички став у друштву својих вршњака.

9) Чим дете ступи у друштво одмах почиње и развијање своје вредности. Од великог је значаја за цео будући живот човека у ком ће се смеру развити то осећање своје вредности. Рано детињство је пресудно у томе. Важност осећања своје вредности снажно и успешно истиче А. Адлер у својој индивидуалној психологији. Правилно осећање своје вредности може се развити само у друштву. У усамљености постоји опасност развоја сувише јаке супериорности или инфериорности. Једно и друго није погодно, чак може бити врло опасно за будући став личности у животу и друштву где треба самостално да делује. Психолошки правилно примењене васпитне методе помоћи ће детету у правилном одмеравању својих дела и својих способности према делима и способностима осталих вршњака и тако развити правилну самосвест и осећање своје позитивне вредности. Нарочито треба пазити да се не развије осећање инфериорности, које убиствено делује на даљни психички развој личности као и на његов самосталан рад и стварање. Јер негативно осећање себе чини живот суморним, бесмисленим, убија вољу за рад, чини човека нерасположеним и злобним према околини и буди у човеку рушилачке инстинкте — дакле негативну страну личности. Оно ствара опасне психичке комплексе, који слабе рад живчаног система, ометају правилан психички развој и интелектуални рад у будућности. Зато васпитачица малог детета мора умети да развије код детета осећање позитивне вредности себе. Јер ово даје потстицаја за рад, ствара ведро расположење, јача оптимистички став према животу, помаже правилан психички развој и осигурава успех сваког рада у будућности.

10) Правилан душевни развој изазива душевно задовољство, а оно има позитиван утицај на телесно здравље и лепоту детета. Код малог детета се врло снажно испољава јак нагон за кретањем. Кретање је потребно детету за развој читавог организма: јачање мишића, правилан крвоток и измену материје. Оно делује повољно и