Učitelj

говориле су се „да наизменично дежурају код читаве групе деце састављене из разних породица. Али се убрзо осетила потреба за стручно образовном личношћу. То је дало потстицаја за образовање

забавиља и за отварање дечјих забавишта. — Први идејни оснивач дечјих забавишта у Европи — Коменски — истиче педагошки проблем, док стварни оснивачи — Песталоци и Фребел — наглашавају

и социјални проблем уз педагошки. Данас су социјалне прилике још много теже и апелују на меродавне факторе да то питање што пре и што повољније реше. А то питање може да се реши једино отварањем модерних дечјих забавишта, која би водила стручно и свестрано образована забавиља. Мајци, која зна да ће њено дете оно време, које она проведе на дужности ван куће провести у своме друштву под вођством стручног лица у хигијенским просторијама, — то ће много олакшати вршење њених званичних дужности.

М

Многи ће да помисли: Па ми имамо дечја забавишта у свим већим градовима у којима раде школоване забавиље, чему онда све тор

Јесте истина ми имамо дечја забавишта, али когод их боље познаје увиђа да она нити по просторијама у које су смештена, а нити по снабдевености не одговарају својој сврси. То би могло да буде опет једно питање за себе. Овде је сада важније ово друго питање: Образовање забавиља. И то треба да расправимо!

Као члан комисије на практичним испитима за забавиље имала сам довољно прилике да добијем јасну слику о образовању забавиља у нашој држави, — Али разлог тој неспремности не лежи толико у кандидаткињама колико у обравовању које им се по плану и програму пружило.

За образовање забавиља не постоји школа. Од њих се раније тражило да имају 4 разреда грађанске школе односно гимназије и једногодишњи курс за забавиље који се одржавао повремено у Сарајеву, Љубљани и Дубровнику. Тај курс за забавиље имао је претежно практичан карактер. Према аутентичним изјавама самих забавиља, оне су стекле у таквом курсу врло слабу и недовољну теориску спрему. Тако на пр. слушале само по 2 часа недељно општу психологију. Какво знање може да се стекне из неке научне области а нарочито психологије, за неколико часова, то не треба наглашавати. О психологији детета, његовом развоју, 0 дечјој литератури, о поихологији играња, о организацији и вођењу послова у дечјим установама, о методама рада у забавишту није било ни помена.

Према новим правилима за полагање практичног испита за забавиље од њих се много више захтева. У закон о народним школама из год. 1985 убачен је 5 73 из којега се види како је нетачно и непродубљено схватање о образовању личности којима се поверава васпитање и образовање малог детета.

Наиме: „Право на полагање практичног испита стичу према 8 73 чл. 1) забавиље, које су положиле учитељски дипломски испит по-