Učitelj

А. Према учишељу на селу:

1) Одузета учитељска сталност на службеном месту. Учитељи на селу без сталности у месту не могу се довољно уживљавати у сеоске прилике и потребе и не могу израдити опширнији програм рада у селу. Зато треба вратити сталност учитељима у службеном месту.

2) Рад у мање организованим школама на селу, нарочито у забаченим местима много пута је тежи од рада у више организованим школама, у седиштима среских начелства и градовима. Осим тога тај рад се слабије плаћа и учитељи по селима су у најнижем, 11 разреду, скупоће иако имају често веће трошкове за школовање деце, за лекарску помоћ итд. него варошки учитељи. Зато учитељ сматра село као пролазну станицу, нарочито онај са већом породицом и децом за школовање и тражи премештај у град, као и због већих прихода.

Зато треба укинути Ш разред скупоће који важи за државне чиновнике, а највише погађа учитеље са села и изједначити све учитеље у погледу додатка на скупоћу.

Учитељима у нарочито тешким местима и у мање организованим школама у селу треба признати нарочиту награду у новцу, годинама за унапређење или за пензију.

3) У персоналној просветној политици не смеју се правити крупне погрешке у погледу на село. Школе у селима и теренски, тежа службена места, не смеју се сматрати као казнене станице за учитеље.

На тај начин села се са званичним поступцима још више деградирају и учитељима одузима воља за мисионарски рад у њима.

Док се не поправе прилике у погледу положаја учитеља на селу и уређења сеоских школа, сеоска школа за учитеље остаће само пролазна станица па се не треба чудити, што се учитељи селе из села и траже боља места, па многи и не покушавају да се уживљавају у прилике у селу и не старају се да се духовно приближе сељаку.

Б. Према сеоској школи грешила је просветна политика и у следећем:

1. Мрежа основних школа још је јако слаба и недовољна, што опет утиче на писменост сељака и кочи напредак пољопривреде и културе села уопште.

2. По селима одељења су пренатрпана децом, што незгодно утиче на успех наставе и здравље деце.

3. Велики недостатак сеоских основних школа јесу оне многобројне основне школе по селима са по једним или два одељења, а по четири или више разреда. Број пак таквих основних школа у селима достиже 75%,.

Пошто се мање организоване школе налазе једино по селима, то због тога страда сеоска омладина и село.

4. Учитељски кадар, у првом реду, непотпун је и нестабилан.

5. Поред формалног напредовања основне школе, треба и наставу у основној школи прилагодити сеоској средини и са основ-