Učitelj

требне стручне течајеве и читати стручне књиге и часописе и тиме унапређивати пољопривреду.

Зато треба сузбијати менталитет и идеолошко схватање да се на сељака и сеоског учитеља гледа као на чиниоца од мање вредности.

Г. Више народне, грођанске и стручне школе:

Правилно постављеном просветном политиком треба уклонити горње сметње, које онемогућавају пуни развитак сеоског детета и које су у многом криве, што учитељи не могу развити пуну активност у селу, него чак и беже из села у градове.

Поред промене просветне политике у погледу основних школа, требало би, у интересу унапређења села, форсирити оснивање грађанских школа у варошицама, које ће похађати сеоска деца. Ове школе да буду пољопривредног типа. У' тим школама сеоска деца не би се отуђивала онолико од сеоског живота као у гимназијама и варошима.

Пошто школовање у грађанским школама траје 4 године, могло би се на тај начин продужити школовање сеоске деце на 8 година. Иначе утицај грађанских школа на сеоско образовање за сада још је слаб. Грађанских школа пољопривреднога типа има по бановинама највише 17%/,. После завршене грађанске школе остаје у селу у најбољем случају 109, мушких и 22'%/, женских, 459/, продужава школовање у средњој школи, 25%/ иде у службу. Врло мало их остаје на сељачком поседу и у сељачком позиву. Већи процент. могао би врло повољно утицати на образовање сељака.

Грађанске школе до сада нису успеле, да се у већој мери укорене у селу. Можда би требало за пољопривредни тип грађанским школама изменити име. Сељак још увек сматра, да је темељније образовање, опште и стручно, потребно само за чиновничке службе и позиве и за даље школовање, док је за сељака, који ће остати у сељачком позиву и у селу, оно непотребно. Можда би сељаци боље прихватили ове школе, кад би пољопривредне предмете предавали агрономи, који би ову школу још више приближили сељаку, његовим потребама и раду у селу.

Више народне и грађанске школе пољопривредног типа могле би дати потребну основу за даље стручно усавршавање сеоске омладине у нижим и средњим стручним пољопривредним школама.

Из тога разлога просветна политика треба да буде повезана и заједничка за све врсте школа.

Успешност акције за заштиту мајке сељанке и сеоске деце, зависи од школског система, који је везан са сеоским потребама и животом сељака, па је потребно, да се и ова питања третирају у течајевима за усавршавање социјално-просветних раденика за рад у селу.

Жеља П Балканског конгреса у погледу дечје и опште хигијене и пропагирања исте у породици може се реализовати у оквиру планске школске политике тиме, што ће се деца упозна-