Učitelj

276 извеививианниинИиииИРисииии Ини

свесног живота и развиће органског света из неорганског тада је разумљиво.

У овоме решењу проблема свести садржи се проблем ради чега настаје органски свет, па чак и свет уопште, тј. проблем целисходности целокупног света. Петронијевић учи о целисходности света, али не као о свесној интелигенцији, већ као о несвесној, „чији најдубљи корен треба тражити у јединству целокупне васионе“. Циљно еволуционо развиће изражава се и у закону корелације органа. Насупрот њему, Петронијевић поставља закон некорелативног развића, по коме, „органи једног организма (као и делови органа) не следују при развићу једне органске групе закону корелације, већ док се извесни органи развијају брзо и одмичу далеко, други се развијају споро, а има их и таквих који се готово и не развијају, који остају примитивни.“

Ш Науке

Сазнајно свеобухватање целине света код Петронијевића изразило се и у његову раду на појединачним наукама и открићима у њима. Остављајући да другом приликом опширније говоримо о Џетронијевићу као научнику, ми ћемо укратко изнети његов научан рад, који није био само проучавање већ више или мање утврђених истина, него стављање неких наука на друге основе према новим открићима у њима.

Овде мислимо на математику. Петронијевић је, у вези са својим метафизичким учењем о простору, поставио систем дискретне геометрије простора једне, две, три, четири димензија. Петронијевићева научна плодност огледа се и у његовим аритметичким испитивањима. Она се јасно види и у проучавању небеске механике, где је Фростовим упрошћеним доказима дао рационалнији облик, „чиме је Њутоново геометријско извођење учињено много схватљивијим.“ Петронијевић је такође „покушао да, проблем једнога тела одвоји потпуно од проблема два тела, те како Њутонови закони гравитације (закони гравитационог убрзања и закон гравитационе силе) тако и Кеплерови закони постају много разумљивији.“

Наш филозоф је дошао до веома значајних резултата и у својим палеонтолошким истраживањима. Позната су његова испитивања лондонског Археоптерикса, код кога је открио оба пубиса и коракоида, као и берлинског Археорниса. Петронијевић је утврдио да

· они воде порекло из различитих родова. Уз то, он је дао значајне резултате иу упоредној анатомији. Поред осталог, он коначно утврђује рептилијско порекло нтица преко Археоптерикса и Археорниса.

Такође су обимна Петронијевићева испитивања у историји наука. Он је показао да су Лобачевски и Бољај пошли од негације петог постулата Евклидовог. Али је Лобачевски консеквентан у сво“ јој негацији овога постулата, а Бољај не. Наш филозоф поставља хипотезу о једном главном проналазачу и о једном или више њих

секундарних између истовремених проналазача једне идеје.