Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

100 ј. МАТАСОВИЋ

категорије раздијеле, свака на више мањих разреда, и сваки овај разред, да си изабере својом већином заступника свог разреда; али Министарство не одобри мој предлог као противан „јасном слову закона о коморама“. Јамачно међу ситничарима, кројачима и чизмарима има људи разборитих и искусних, ма поради ових неколико искључити из коморе заступнике свих других и важнијих грана трговине и обртности, била би неправда пред здравим разумом. Зато сам ишао главом у Беч, да браним свој предлог и сретно сам га одбранио. Сада је требало израдити по тому изборни ред и пословни ред коморски. Избори су преко сваке наде добро изишли и може се казати, да је већ прва комора била састављена од најотменијих трговаца и обртника оног времена.

„Кад царски комисар Николић отвори званично комору, сви савјетници коморски изаберу ускликом Николића за предсједника, но 0н нипошто не хтједе примити ову части предложи за предсједника вриједног и ваљаног старца Анастаса Поповића, трговца загребачког, који буде једногласно изабран. Он изјави да прима избор под увјетом, да ја будем тајник коморе. На то му сви савјетници одговоре, да се то само по себи разумијева, јер без мене не би било ни коморе, И изаберу ме за доживотног тајника са годишњом платом Од 1400 форивата. Министарство трговине потврди без одвлаке избор предсједника = подпресједника и моје именовање за тајника трговачке коморе „хрватске“. Ово сам јој име ја само“ вољно наметнуо, јер по закону она би се била имала називати „комора загребачка , но Министарство је мучке поднијело ово моје самовољство.

„Комора је имала и свог благајника, но У благајни ни паре нозаца, да плаћа стан, тајника, писара и послужника. Великом муком добивала је кад када од министарства по неколико стотина форината У име предујма на рачун коморског приреза, но овај је долазио ријетко и неуредно, и без оног пријатељства са предсједником Поповићем, који је готово свагда мени, писару и послужвику антиципирао плату