Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj. Knj. 2

102 ] МАТАСОВИЋ ___ =

нама. У оно доба тјескобе он не судјелује као активан у специјалном загребачком животу, нити је у

било којом хрватском културном кругу. У то вријеме

сковао је да издаје у првом реду један свој „српски љетопис“ за упознавање јужнословенског народног живота. .

На дан Светог Саве г. 1859. саставио је позив за тај алманах који је пројектовао под именом „На· предак“. Он сматраше, да су оне започете „мирне године“ биле подесне за рад; који није дотад могао напредовати због „незгодних обстојатељстава_ у ко“ јима смо чамили. Издавач мисли, да продужавање заосталости У култури није потреба и нада се у том сагласности свију. Зато је наумио издавати љетопис као годишње статистике народнога напретка у било којој струци живота; имаће пријатељских сарадника и трудиће се за тачност и строгу критику. „ја нисам научен фалисати и у звијезде ковати оно што ни спомена незаслужује а камо ли фале ; нити сам икада хтио чланом које каквих друштава и братовштина бити, какови код нас доста има, и које друге сврхе немају, него да слободу и непристраност суда којекаквим обзирима жртвују · Љетопис ће садржавати „критическе и органическе чланке о култури, умјетности и животу народа нашега, неизкључивши НИ такозване „материјалне“ интересе. Јер подуље већ траје мода и склоност, да се све тумачи „материјалНИМ интересима“ те пријети готово и пропаст интереса за душевну културу (поезије И чувствитељног живота особито)“. Ту је Ткалац за цијело алудирао на тада актуелни интерес за такозвани хисториски материјализам, који је био појачан оним епохалним „комунистичким манифестом“, што су га 1848. из Лондона објавила двојица јевреја, Маркс и: Енгелс. „Но то није ни истинито ни праведно — вели Ткалац каошто су све излике с којима људско самољубље оће да своје немоћије исприча. Што су ови „мате

ијални интереси“ 2 Рјеч којом се много људи служи неразумећи 2 Дух и материја нису нигде раздружени и непријатељски супротстављени, човјечески живот

с