Uspomene iz mladosti u Hrvatskoj

УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ У ХРВАТСКОЈ 159

говорити. ја сам показивао спретност у цртању, али академска научна метода, да цртам стотину различитих појединих уста, носова, очију, ушију, чела, руку и ногу прије него створим читаву фигуру, почела ми је отприлике након једне године ипак досађивати и ја сам тражио од свога учитеља, да ме учи сликању. Мој му се је захтјев учинио до душе сувише неисправним, али ипак му је на концу удовољио, могуће зато, да не изгуби инструкције. Ја сам гледао с великим умјетничким разумјевањем, схваћао сам тачно форме и погађао исправно боје. Након једно-_ годишњег учења насликао сам оловком изглед са Новаковић-Горе са зечевима као позадином. Сличица није рђаво испала, јер нико није хтио вјеровати, да сам је ја насликао. Хтио сам се огледатн иу хисторичком цртежу и насликао сам „Сикстинску Мадону“ од Рафаела, по малом бакрорезу из једног молитвеника своје мајке. Рафаел би у мојој слици једва могао препознати своје дјело, будући да нијесам имао никакве предоџбе о никад виђеном оригиналу, али композиција и облици фигура били су до скрајње могућности вјерно репродуцирани и зато сам био веома похваљен. Осим Сикстинске- Мадоне познавао сам само Рафаелову „Атенску Школу“ из једног ружног дрвореза у библиској повијести од Христофа Шмита и хтио сам се усудити на повећану репродукцију ове ванредно лијепе композиције. Балди је био разборит и доста искрен, да ме од тога одврати и предложи ми, да рађе покушам израдити властиту композицију. Спремао сам се на посао. Она је требала приказати мог свеца љубимца Јана Хуса, како он на концилу брани своју науку. Кад сам показао Балдиу своју скицу, прекрсти он руке над главом и узвикну: „Ви сте украли читаву Атенску Школу“. Код овог поклика паде ми мрена с очију. ја сам мислио, да сам сам из себе нешто оригинално створио, а сада сам познао, да сам само опонашао, што је у мојој фантазији остало живо од снажног утиска, који је изазвало у мени грандиозно Рафаелово дјело у оном биједном дрворезу. Ја сам