Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

23

сувереношћу Уставотворне Скушптине: једна суверена Скупштпна може бити распуштена само властитом одлуком, а шткако одлуком неке друге власти. Поред члана 1 треба поменути још и члан 121, по коме је привремени пословнш: за Уставотворну Скупштину прописивао Краљ својом уредбом. За једну суверену Скупштину, овакав октроисани пословншг не би могао имати обавезну снагу све докле га она сама не би формалним начином усвојила. У члану 121 било је речено сасвим обрнуто, да he тај пословник имати за Уставотворну Скупштину обавезну снагу све докле га она не би формалним начином изменила. Издан Bдецембра 1920, привремени пословник порекао је сувереност Уставотворне Скупштине још одсудније него што је то изборни закон учинио. У члану 8 он je прописивао, да he после оверавања посланпчких пуномоћстава чланови Уставотворне Скупштине пмати да положе заклетву Краљу, и да пре полагања заклетве не могу почети вршење својих посланичких дужностп. Другим речима, сматрало се да је краљевска власт постала пре постанка Уставотворне Скупштине и пре доношења устава, и да Уставотворна Скупштина има да дели уставотворну надлежност са тим већ установљенпм Краљем. II пзборни закон и привремени пословник имали су несумњиву тежњу да Уставотворној Скупштини одузму карактер суверене Скупштине. Питање је бпло, да лп he Уставотворна Скупштина на то пристати, и шта he бпти онда, ако она, као какав конвент, буде хтела узети сву уставотворну власт у своје руке? Своје гледпште, Уставотворна Скупштина морала је обележити одмах, јер, према привременом пословнику, њени су чланови морали положити заклетву Краљу на самом почетку свога рада. Ови прописи о заклетви, као и сам чин октроисања пословника путем уредбе, изазвалп су велпко незадовољство и живе протесте у средини Уставотворне Скупштине. Ипак, све се свршило тиме да су, изузпмајућп хрватску сељачку странку, која нп иначе није хтела доћп на Скушптину, све остале парламентарне групе положпле заклетву. Тиме је Уставотворна Скушптина утврдила, да она мисли радити на уставу у сагласности са Краљем. Доследно томе, у закључне одредбе Видовданског Устава било је стављено, да he тај устав ступптп у живот тек пошто га Краљ потпише. Ипак зато, приликом претреса уставног нацрта, Уставотворној Скушптини дешавало се да заборави да она, после положене заклетве Краљу, не може више решаватп о облику владе. На пр. у уставном одбору, 14 маја 1921 социалисти су поднелп предлог да се наша држава назове „Југословенска Република“. Строго узимајући, овај предлог није требало ставитп на гласање, јер је стајао у очевидној супротности с оном заклетвом коју је Уставотворна Скупштина положила Краљу. Ипак зато, председник одбора ставпо је соцпалистички