Vasiona

Тешкоћа изградње м опасности од васионског огледала Приликом разматрања овакве употребе васионског огледала морамо озбиљно водити рачуна о добро познатој чишеници из метеорологије. Ако загревамо ваздух над неком територијом он постаје топлији, a тиме и лакши. Он ће почети да ce диже увис, a на његово место долазиће хладније ваздушие масе са стране. Тако ће настати ветар. To значи да помоћу васиоиског огледала можемо изазивати ветар. Ако завлада суша, a нема ветрова који би донели облаке еа океана, моћи ћемо помоћу васионског огледала изазвати ветар, који ће то учинити. На тај начин можемо спречити сушу и изазвати кишу y пустињама. Пустиње ће постати плодне. Ако запазимо да he ca неког места почети да дува ветар, на пример кошава или бура, моћи ћемо, загревањем те покрајине изазвати дизање ваздушних маса увис и тако спречити да оне y облику буре или кошаве крену над површином земље. Као што видимо, помоћу васионског огледала моћи ћемо не само изазивати, него и спречавати ветар. Помоћу васионског огледала моћи ћемо топити ледешаке на високим планинама и ледене санте на океанима које ометају пловидбу. Снег и леД y појединим поларним крајевима моћи ћемо отопити тако да he бродови безбедно и лако пловкти. To су само неке од великих користи које ће нам пружити васионско огледало· ако буде саграђено. Прорачуни које je извео научник Херман Оберт показују да je васионско огледало остварљив пројекат, иако ће његова изградња дуго трајати

неколико година. Ипак, има озбиљних научника који сумњају y остварљивост таквог пројекта. Они налазе ииз техничких потешкоћа, које he отежати или потпуно онемогућити изградњу васионског огледала. Има стручњака који кажу да ће људи моћи саградити васионско огледало, али да ће оно изазвати озбтвне реперкусије, ако ce на било који начин употреби. И најмања грешка приликом Beroae примене може довести до изненадних олуја и другим метеоролошких катастрофа. Грешком, или злонамерно, сужавањем снопа одражених сунчевих зрака са васионског огледала може ce толико повећати температура на обасјаној површини да цео један град може бити просто спржен. Због "гога ће изградња васионског огледала и његова каснија употреба морати бити под међународном контролом. Све одлуке о усмеравању васионског огледала мораће доносити цео штаб научника разних струка после озбиљних студија. Да ли ce васионско огледало уопште може градити, да ли he ce градити и како ће ce употребити то су одлуке које ће донети научници и инжињери, који данас још седе, као ђаци, y школским клупама. Можда ће неко, као најтежи аргуменат против изградње васионског огледала, изнети фантастичну скупоћу таквог потхвата. Одговарајући таквим скептицима Херман Оберт je израчунао да би изградња једног великог васионског огледала, када 5и данас започела, коштала око две и по до три милијарде до<лара мање него што годцшње троше за наоружање поједине велике силе.

Стеван Корда

Астрономске појаве у јануару, фебруару и марту 1962.

Планете

Меркур У априлу пролази кроз положај горње конјункције са Сзгнцем. Није видљив до највеће источне елонгације 13. V. Око овог датума

Сл. 1. Привидна путања Меркура y односу на Сунце (Θ) и линију западног хоризонта y тренутку залаза Сунца (испрекидана линија H s — Н„) y тромесечју април-јун 1962. Истакнути су положаји Меркурових конјункција, највећих елонгација и почетни положај (l.IV). Стрелице N и W дају оријентацију цртежа npu чему ова друга, својом дужином, представља величину и смер привидног дневног кретања небеске сфере за l h .

види ce увече над северозападним хоризонтом (сл. 1.). Залази око 2Xh на азимуту 125°. Планета je мирног сјаја 0.5 привидне величине и пречника 7”.8. После овога Меркур ce привидно приближава Сунцу те je већ 7. VI y доњој конјункцији. Остаје невидљив до последњих дана јуна када ce, пред највећу западну елонгацију 1. VII, може посматрати пред сам излаз Сунца.

Венера Beh почетком тромесечја може ce видети источно од тек зашлог Сунца као Првих дана априла залази око 80 m , a крајем јуна око 130 m после Сунца. Предр>ачећи y односу на Сунце y привидном геоцентричном кретању, Венера пролази сазвежђа: Рибе, Овна, Бика, Близанца и Рака. Како нам ce планета истовремено и постепено приближава, привидни пречник јој расте од 10”.3 на 14”.2, a сјај од —3.4 на —3.5 привидних величина. Венера je y фази између „пуне“ и „прве четврти" (сл. 2.).

Сл. 2. Промене привидног пречника и фазе Венере од I.IV do 1. V111962.

Месечеве мене

ВЛСИОНА IX, 1961 č poj 4

119

Meiîa Април Maj Јун d h m d h m d h m Млад Месец 4 20 45 4 5 25 2 14 27 Прва четврт 11 20 51 11 13 45 10 7 22 Пун Месец 20 1 34 19 15 32 18 3 03 Посл. четврт 27 14 00 26 20 06 25 0 43