Vasiona

zavisi od sile privlačenja te planate. U vezi s tim je tzv. kritična brzina —to je brzina koju treba da ima čestica da se oslobodi privlačenja planete. Molekuli gasovite atmosfere su u stalnom kretanju i laki gasovi, kao sto su helijum i vodonik, imaju vécu srednju brzinu od težih gasova (na pr. ugljendioksida). Ako je kritična brzina na toj pianeti mala, tada ée tokom vremena pianeta postepeno izgubitilake molekule svoje atmosfere. Planete sa malom kritičnom brzinom (recimo, Merkur) jedva mogu održati atmosferu. Za meteorološka razmatranja veoma je važno znati vremenski period obrtanja planete oko njene ose, jer prema tome se može suditi o dužini trajanja osunčanosti delova planetine površine. Vidimo u Tablici 1 veliku šarolikost tih perioda od 9,9 časova kod Jupitera do oko 250 (ili po novijim podacima 230) dana kod Venere. Obrtanje planete ima uticaja na pravce vetra. Vetrovi na nerotirajuéoj pianeti se kreéu po pravoj liniji i u odnosu na planetu, kao i u odnosu na neki apsolutni koordinatni sistem fiksiran u prostoru. Ako pianeta rôtira, tada, posmatrajuéi u odnosu na planetu, vetrovi skreéu od prvobitnog pravca, ali ostaju nepromenjenog pravca u odnosu na aps. koordinatni sistem. Što je veéa brzina rotacije, tim je veéa sila ovog skretanja. Ako bismo se uzdigli iznad planetnih putanja, videli bismo da se sve planete osim Venere i Urana kreéu oko Sunca i rotiraju oko svojih osa suprotno pravcu kretanja kazaljke na éasovniku. Venera i Uran rotiraju oko svojih osa u pravcu kazaljke na éasovniku. Ose pianeta nisu normalne na ravan svojih putanja. Ugao izmedu planetine ose i pravca normale na ravan njene putanje, naziva se nagibom putanje. Pri kretanju planete oko Sunca ovaj nagib ostaje nepromenjen i po veliéini i po orijentaciji. Nagib putanje je veoma važan podatak za upoznavanje Mime, jer u funkciji toga se menjaju godišnja doba. U Tablici 1 vidimo veliku raznolikost. Nagib Jupiterove putanje je svega 3°, što znači da skoro nema sezonskih promena. Kod Zemlje, Marsa, Saturna i Neptuna nema većih razlika u nagibu. Najveća razlika u godišnjim dobima je na Uranu éija je osa skoro u ravni putanje. Srednja temperatura planete zavisi od količine Sunčeve radijacije koju ona upija. To je onaj deo koji se ne reflektuje (odbacuje) u prostor. Odnos količine odbijene Sunčeve radijacije i ukupne količine primljene Sunčeve radijacije naziva se albedo planete. Albedo Zemlje je 0,35. To znači da Zemlja oko 35% ukupno primljenog zračenja odbacuje u prostor. Oblaci najviše reflektuju. Uopšteno govoreéi, mali albedo govori da je na toj pianeti mala oblačnost i razredena atmosfera. To je slučaj sa Merkurom albedo je 0,06. Najveći albedo ima Venera (0,73), koja je u potpunosti prekrivena oblacima. Sada éemo dati karakteristike atmosfere pojedinih pianeta.

Merkur

Sumnjivo je da li ova pianeta ima ili nema atmosferu. Zbog male kritiéne brzine Merkur je izgubio veci deo svoje atmosfere, koju je možda imao u prošlosti. Ako atmosfera ipak postoji, onda je ona verovatno veoma retka i sastoji se iz relativno težih gasova. Procenjuje se da je na površini planete vazdušni pritisak svega 0,3% Zemljinog površinskog pritiska u laboratorijskim uslovima takav pritisak mi veé smatramo vakuumom. Takav je pritisak u Zemljinoj atmosferi na visini od 50 km. Ako postoji atmosfera, tada je ona sastavljena od ugljendioksida, gasa čije je prisustvo verovatno. Merenja pokazuju da je na osvetljenom delu planete temperatura tla oko + 427°C. Na neosvetljenom delu temperatura je sigurno osetno niža, jer planetina retka atmosfera nije sposobna na prenos toplote od svetlih na tamne krajeve. Sporno je, međutim, kolika je temperatura tamne strane Merkura. Ranije se smatralo da je planetina revolucija jednaka rotaciji (tj. period obrtanja oko ose jednak je vremenu obilaska planete oko Sunca, dakle 88 dana) i u torn slučaju uvek je samo jedna strana planete osvetljena, a druga je stalno u tami. Tada se, prema teorijskim raéunima, za tamni deo dobija temperatura od 246°C. Novija merenja, medutim, ukazuju da vreme trajanja revolucije i rotacije nisu iste, ali je trajanje dana zaista dugaéko, tako da na tamnom delu ipak treba očekivati veoma nisku temperatum. Ali najnovija merenja temperature tamne Merkurove strane su znatno poremetila ova razmatranja, jer je dobijena temperatura od + 16°C! Kako se može objasniti ovakva relativno visoka temperatura? Potpunog odgovora nema, ali možda je i ovako retka planetina atmosfera sposobna za prenos temperature od prevrućih svetlih oblasti na delove gde je noć.

ВАСИОНА XVII. 1969. 1

11